ЋУРЧИЋ: СРБИ ИМАЛИ УБЕДЉИВО НАЈВЕЋЕ УЧЕШЋЕ У ОБА ПОКРЕТА ОТПОРА

БАЊАЛУКА, 7. МАЈА /СРНА/ - У оба југословенска покрета отпора - четничком и партизанском, убједљиво највеће учешће имали су Срби, рекао је Срни сарадник на Институту за европске студије Србије Петар Ћурчић.

"И у Југословенској војсци у отаџбини, колоквијално названим четницима, и у Народноослободилачкој војсци Југославије, партизанима, убедљиво највеће учешће имали су Срби. Од 1941. до 1944. године и партизани и четници су, осим међусобних сукоба, учествовали и у различитим акцијама диверзије против трупа Трећег рајха и Италије, успоравајући тако дејства на Источном фронту и у Африци и олакшавајући савезницима одбрану", рекао је Ћурчић, говорећи о улози српског народа у побједи над фашизмом у Другом свјетском рату. Ћурчић је навео да је од октобра 1944. године и учешћа совјетских трупа у ослобађању Србије, главнину операција преузела Народноослободилачка војска Југославије, са Србима као најбројнијим народом. Одговарајући на питање о ревизији историје када је ријеч о антифашистичкој борби и Дану побједе, Ћурчић је рекао да, ако се под ревизионизмом подразумијева тенденциозно искривљивање слике прошлости, релативизација Холокауста и злоупотреба појма фашизам у спољнополитичке сврхе, онда је ријеч о веома недопустивим тенденцијама. Ови процеси, истакао је Ћурчић, догађају се од када се завршио рат и поједини интелектуалци, како у пораженим земљама, тако и у побједницама, па чак и међу Србима, покушавају да релативизују значај антифашистичке борбе. "Међутим, антифашизам и Дан победе, осамдесет година касније, поново су `у моди`. То се најбоље види по изјавама америчког председника Доналда Трампа о улози САД у оба светска рата, као и по четвородневној прослави Дана победе у Уједињеном Краљевству. Слично томе, и у Москви ће се овај датум прославити као и сваке године - великом војном парадом", истакао је Ћурчић. Ћурчић је рекао да је тај рат био глобални сукоб који се водио од Европе, Сјеверне Африке до Југоисточне Азије и Пацифика, те да су у том, најширем могућем углу гледања, најважнији актери савезници /САД, Уједињено Краљевство, СССР и Француска/ и силе Осовине /Њемачка, Италија и Јапан/ имали главну улогу, а бројчано мали народи били су на маргинама. Он је навео да је ситуација другачија када се дискутује о европским оквирима, будући да је југословенски покрет отпора, уз пољски, француски, грчки и совјетски на територијама које је окупирала нацистичка Њемачка био међу највећим и најактивнијим. Говорећи о препознавању те улоге Срба, Ћурчић је напоменуо да се историографија у Србији и Републици Српској овим темама бавила на различите начине од 1945. године до данас, па се може рећи да је истраживање партизанског отпора, због идеолошких фактора, било доминантно све до осамдесетих година прошлог вијека. Ситуација је, додаје он, почела да се мијења пред распад Југославије, када је јавност почела детаљније да се интересује за дјеловање Југословенске војске у отаџбини. "Данас, због отворене дебате о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској знатан део пажње медија и истраживача је усмерен на цивилне жртве и феномен окупације. Укратко, може се рећи да се јавност интересује за теме Другог светског рата, али не толико о ратним заслугама партизанског, односно четничког покрета", рекао је Ћурчић. Говорећи о данашњој улози Њемачке у европској геополитици, он је навео да је Други свјетски рат темељно преобликовао положај те земље у Европи која је прошла кроз велику друштвену и спољнополитичку трансформацију јер је морала да се одрекне пораженог милитаризма, а њена спољна политика била је посвећена миру и европским интеграцијама. "На неки начин, пораз у рату је довео до рађања европског пројекта, где су либерално-демократске земље Западне Европе, укључујући ту и Француску и /Западну/ Немачку, морале да превазиђу своје антагонизме зарад мира", рекао је Ћурчић. Он је додао да је данас њемачки главни савезник на Блиском истоку Израел, а управо преузимање одговорности због насљеђа Холокауста навело је њемачко јавно мњење и политичке елите да морају да се суоче са прошлошћу. "У том погледу, борба против нацизма и антисемитизма ће и у наредним годинама, упркос изазовима, остати у мејнстриму немачке унутрашње политике", сматра Ћурчић.