РАКОВИЋ: ПОТРЕБАН ВЕЛИКИ МЕМОРИЈАЛНИ КОМПЛЕКС ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

БЕОГРАД, 8. МАЈА /СРНА/ - Историчар Александар Раковић сматра да би Србија морала имати много изричитији став по питању односа према побједи над нацизмом и фашизмом и да би требало изградити велики меморијални центар посвећеног жртвама геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату.

"Када би такав велики комплекс постојао на Старом сајмишту, тамо би сваког немачког и хрватског политичара који долази у Србију требало позвати да се поклони сенима страдалих. Верујем да би у том случају и разговори са њима били другачије интонирани", изјавио је Раковић Срни. Говорећи о прослави Дана побједе у Србији и о томе да ли се примјерено обиљежава у Београду с обзиром на значај тог догађаја, Раковић је оцијенио да Србија тај датум обиљежава онако како се то чини и ЕУ, те да је то посљедица чињенице да је Београд у приступним преговорима са Унијом. Он сматра да је веома значајно то што ће предсједник Србије Александар Вучић бити сутра у Москви на великој паради поводом Дана побједе, јер је то за Србе историјско питање, али и витално национално питање о односу Срба према онима који их подржавају и који су им помагали и у најтежим тренуцима током деведесетих година прошлог вијека. "Србија се веома часно држала када је реч о односу према Русији и није јој увела санкције, економски доноси су настављени, а треба да настави и овим гестом, који не може бити оспорен са Запада. Како би неко могао да оспори Москви, која је победник и која је ослободила Берлин, да обележи 80 година од победе над нацизмом и фашизмом? То је бесмислено", истакао је Раковић. Он је навео да Русија и Руси, због великог подвига њихових предака, њихове тадашње државе и огромних жртава у Другом свјетском рату, имају пуно право да у Москви сутра тријумфално обиљеже Дан побједе над фашизмом и нацизмом. Раковић сматра да су бесмислени покушаји да се таква прослава Дана побједе у Другом свјетском рату на Црвеном тргу оспори, у чему уз Украјину, која је у војном сукобу са Русијом, предњаче земље Западне Европе које и ове године, као и претходних, прославама Дана Европе - 9. маја чине све да Дан побједе потисну у други план. "Западна Европа већ деценијама заузима такав став како би санирала међусобне разлике својих чланица из Првог и Другог светског рата. Они сматрају да све то треба обележавати на некакав другачији начин да се не би провоцирали делови Западне Европе који су били на непријатељској страни и да се не би превише стављао терет на њих и њихову прошлост", рекао је Раковић. Према његовој оцјени, једна сугестија са Запада дата својевремено Србији у вези са обиљежавањем побједе у Првом свјетском рату најбоље описује о чему је ријеч пошто је Србији тада сугерисано да се то "умјерено обиљежи". Он је додао да је с тим повезано и ово што се данас дешава на Западу, када постоји "умјерено" обиљежавање велике побједе над нацизмом и фашизмом. "С друге стране, Русија нема намеру да то умерено обележи, јер је то било велико војно достигнуће и велика победа совјетске војске, крунисана уласком у Берлин", констатовао је Раковић. Практично, рекао је он, Совјетски Савез је био носилац велике побједе у Другом свјетском рату јер су се епске битке највише водиле на његовом простору, и то између совјетске и њемачке војске. Он је истакао да Западни фронт у Другом свјетском рату није био толико важан колико је био значајан у Првом свјетском рату. "Зато Руси имају потпуно право да обележавају Дан победе на овакав начин. То им и припада, јер су њихови преци и њихова држава били главни носиоци тријумфа над нацизмом и фашизмом и поднели су највеће жртве", рекао је Раковић. Коментаришући најаве да ће се у Кијеву сутра прослављати Дан Европе, чему би, како је планирано, требало да присуствују и представници чланица ЕУ, као и да ће украјински војници учествовати на парадама поводом Дана побједе у западноевропским пријестоницама, он је нагласио да данашњи Кијев нема никакву спону са слободарским тековинама оствареним побједом у Другом свјетском рату. "За мене, Кијев је место где је крштена Русија и не могу да га видим другачије осим тако. Ово што се сада дешава у Кијеву и са тамошњом режимом је нешто што треба сматрати нередовним стањем, а потпуно је бесмислено да у прослави победе над нацизмом и фашизмом учествују структуре украјинских власти које и те како негују тековине накадашњег нацизма", навео је Раковић. Он је додао да је прослава Дана Европе 9. маја само други, умјеренији назив за оно што Руси називају Даном побједе над фашизмом и нацизмом. "То би требало да буде једно те исто, али неће то обележити сви на исти начин. Руси ће то обележити на тријумфалан начин, а ови други умерено", напоменуо је Раковић. Дан побједе у Другом свјетском рату Русија прославља 9. маја, а Француска, Велика Британија и друге земље Западне Европе 8. маја због временске разлике у тренутку када је Њемачка потписала капитулацију 1945. године. Наиме, фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта потписао је у Берлину капитулацију Њемачке 8. маја у вечерњим часовима по средњоевропском времену, када је по московском времену већ био 9. мај. Дан побједе 9. маја слави се и у Србији, иако су ратне операције на простору тадашње Југославије званично трајале до 15. маја 1945. године. У Другом свјетском рату, у којем се нашло више од 60 држава, страдало је најмање 50 милиона људи, међу којима је и огроман број цивила. Државна комисија бивше Југославије својевремено је објавила да је у рату на тадашњем југословенском простору страдало 1.700.000 људи. Девети мај у земљама чланицама ЕУ, кандидатима за чластво у Унији, а однедавно и у Украјини, обиљежава се и као Дан Европе, јер је тог дана 1950. године тадашњи шеф француске дипломатије објавио декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка, у којем не би било мјеста за сукобе међу европским земљама. Наредне године основана је Европска комисија за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску економску заједницу, а 1991. године у холандском градићу Мастрихту проглашена је ЕУ.