УМЈЕСТО ДА ВОДИ ДИЈАЛОГ, БРИСЕЛ ОБУЗЕТ РУСОФОБИЈОМ

БРИСЕЛ, 2. ЈУНА /СРНА/ - Немогуће је очекивати да ће доћи до мира и споразума у Украјини уколико се не воде разговори са другом страном, а тренутно из Брисела само долази русофобија и антируска пропаганда, истакао је амерички аналитичар Џефри Дејвид Сакс.

Он је напоменуо да се актуелни предсједник Европског савјета Антонио Коста никада није састао са руским лидером Владимиром Путином, нити је то учинила високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност Каја Калас са руским министром спољних послова Сергејом Лавровом. Сакс је указао да се из Брисела само чује како ће руска војска напасти и уништити Европу и да су потребна огромна средства за наоружавање. Прилком недавног гостовања у Европском парламенту, Сакс, који је и професор на Универзитету Колумбија, говорио је да је у више наврата покушавао да увјери предсједника Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, Каласову и друге чланове руководства ЕУ да су дипломатија и разговор начин за успостављање мира а не ратни покличи и непрестане, једностране санкције. Међутим, они су, како се и претпоставља, остали глуви на његове, више него стручне сугестије. Сакс је подсјетио да је 1990. године тадашње америчко и њемачко руководство поручило посљедњем лидеру СССР-а Михаилу Горбачову да се, уколико пристане на поновно уједињење Њемачке, НАТО неће помјерити ни центиметар ка истоку и да је на видео-снимку забиљежена управо та изјава тадашњег шефа њемачке дипломатије Ханса Дитриха Геншера. "Оно што се потом десило је да се Њемачка ујединила у децембру 1991. године, а да се СССР распао, али шта је потом учинила Америка?", упитао је Сакс. Он је нагласио да су одмах кренули у ширење НАТО-а све до Украјине и Грузије, због чега је Русија негодовала јер не жели "америчке ракете, Централну обавјештајну агенцију и друга средства на својој граници", што је било сасвим исправно. Професор Сакс је нагласио да ни Америка не би жељела Русију на својој граници, без обзира да ли је ту у питању Куба, Канада, Мексико или било која друга сусједна земља. Сакс је навео да су му бројни саговорници говорили да им је јасно објаснио зашто Русија не жели НАТО на својој граници, али и да су притом питали какве гаранције имају да Москва неће напасти Балтик и друге државе, на шта је одговорио да то питање треба да поставе Кремљу, а не њему као професору. "То се зове дипломатија, можда вам се не допадају саговорници али ако сте добар преговарач, пружићете им поштовање, достојанство, саслушаћете их, али најлуђе је у свему томе што Брисел сматра да зна начин на који Русија размишља, што је потпуно лудило", истиче Сакс. Сакс је потом подсјетио на говор бившег америчког предсједника Џона Кенедија из 1963. године, на самом врхунцу Хладног рата, када је свом народу поставио питање "да ли знате ко се налази са друге стране преговарачког стола и да су то обични људи, па је чак одао и почаст СССР-у за претрпљене губитке у Другом свјетском рату". Амерички професор је потом указао да је већ тадашњи совјетски лидер Никита Хрушчов чуо Кенедијев говор и да је само пет дана касније потписан Дјелимичан споразум о забрани нуклеарних проба којим су нестале обостране пријетње. Он закључује да је тиме дато достојанство другој страни и да због тога савјетује европским лидерима да, прије него што крене у трошење огромног новца на наоружавање, Европљани треба да се саберу и оду у Москву и да са тренутног смјера крену у другом правцу који је много бољи за обје стране. Саксови ставови потврђују да се у данашње доба опште русофобије и када је у ЕУ и колективном Западу ин мрзити Русе, са тог истог Запада, ипак, полако и сигурно пробијају гласови разума. Ништа не би било неуобичајено код Сакса да не говори истину која је свима нама са Балкана позната, али не и бирократама у Бриселу, Паризу и Лондону, који упорно заговарају наоружавање Украјине и непрестане санкције и притиске на Русију. Овај амерички економиста и академик савјетовао је неколико земаља о економској политици, укључујући Уједињене Арапске Емирате и Украјину. Професор Сакс гостује на разним форумима, често говори на дипломатским скуповима, од којих је посљедњи недавно одржан у Анталији. Он је на позив посланика Европског парламента Фидијаса Панајотија говорио и у просторијама те институције.