О УТИЦАЈУ КЉУЧНИХ ДОГАЂАЈА 20. ВИЈЕКА НА БАЛКАН

ТРЕБИЊЕ, 3. ЈУНА /СРНА/ - У Tребињу је данас отворен Међународни научни и образовни програм "Балкански дијалог - 2025", један од најзначајнијих пројеката Фонда за подршку јавне дипломатије "А.М. Горчаков", а централна тема овогодишњег скупа јесте утицај кључних догађаја 20. вијека на Балкан и односе СССР-а, односно Русије, са земљама Југоисточне Европе.

Програм окупља више од 30 младих стручњака из Русије и балканског региона, укључујући студенте, истраживаче, представнике јавних институција, новинаре и аналитичаре. Извршни директор Фонда Леонид Драчевски рекао је новинарима да је свијет такав да се државе стално распадају, сукобљавају, формирају се нове земље које су дјелимично признате или непризнате, те да је то један од природних процеса у међународним односима. "Балкан је један од бољих, ако не и најбољи примјер за такве догађаје, пошто цијела ваша историја и терен је један простор гдје се сукобљавају интереси различитих међународних сила, ви сте један веома озбиљан, нажалост негативан примјер за та питања и питања како се рјешавају сукоби", рекао је Драчевски. Он је рекао да је ова конференција важан догађај, јер су присутни људи који представљају различита мишљења, а да би се постигао договор који би задовољио већину, потребно је чути различита мишљења, односно експерте, историчаре и људе који представљају грађанско друштво. Адвокат Горан Петронијевић рекао је новинарима да је уставно-правна ситуација у БиХ јако компликована и става је да се такве врсте криза морају рјешавати разговорима, а да су веома важна мишљења људи који се баве науком. Он је рекао да на овом скупу учествују људи који се баве друштвеним наукама, кризама, начинима превазилажења тих криза и уставно-правним рјешењима која могу да донесу тако нешто. "Дејтонски споразум је уздрман, многи кажу да чак и не постоји у оном изворном облику како јесте постојао, тај оквирни споразум, да су и Анекс 4, и Анекс 10 посебно јако измењени и да више тај Дејтонски споразум не личи на оно у изворном облику шта је потписано и договорено“, рекао је Петронијевић. Он је рекао да је озбиљан број људи који се баве том проблематиком у свијету, процијенио да је статус БиХ, такозваног високог представника и читав модел управљања БиХ - без преседана. "То је нешто горе, теже, друштвено-правно посматрано, ригидније од најгорих колонијалних система који су постојали у историји човечанства. Све пише у Дејтонском споразуму, ако високи представник не зна шта треба да ради, нека узме Анекс 10, нека га прочита, ту нема креативних тумачења, јер оно што сам говорио о примени правила, то они називају креативним тумачењима, то значи ја радим оно што ја мислим да треба, зато што сам ја најјачи. ЕУ више нема такву силу и проблем је што им још нико то није јавио", рекао је Петронијевић. У оквиру петодневног програма, који у Требињу траје од 2. до 6. јуна, у четвртак, 5. јуна, биће одржан посебан тематски блок посвећен савременој БиХ, поводом 30 година Дејтонског мировног споразума. О темама политичког развоја, евроинтеграција и регионалних веза говориће стручњаци из Србије, Хрватске, Турске, Италије и Русије. У оквиру првог дана, млади стручњаци су учествовали у дискусијама-предавањима посвећеним правној еволуцији Дејтонског споразума, међународном управљању територијама и политичком развоју дјелимично признатих држава. Други дан радног програма биће посвећен трансформацији политичких институција и безбједности у нестабилним регионима. Стручњаци Високе школе економије презентоваће аналитички извјештај "Модели управљања безбједношћу на Балкану и Сахелу: изазови и могућности за Русију". "Балкански дијалог - 2025" биће увод у ширу стручну расправу заказану за новембар у Београду. Фонд "А.М. Горчаков", који ове године обиљежава 15 година постојања, реализује више од 150 међународних пројеката годишње у области јавне дипломатије.