БОЈИЋ У БЕОГРАДУ ПОТПИСАО МЕМОРАНДУМЕ О САРАДЊИ СА ПЕТ УДРУЖЕЊА ЖРТАВА РАТА

БЕОГРАД, 10. ЈУНА /СРНА/ - Вршилац дужности директора Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић потписао је данас у Београду меморандуме о сарадњи са представницима пет удружења породица убијених, несталих и погинулих.

Ријеч је о Координацији српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, Удружењу "Косметски страдалници", те Удружењу породица, киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији. Међу њима су и Удружење родитеља и породица ухапшених, заробљених и несталих лица СР Југославије и Центар заштите породице жртава рата на Косову и Метохији. Потписаним меморандумима, како је речено, потврђује се неопходност трајног евидентирања и чувања података о страдању Срба на простору бивше Југославије, бомбардовању Србије и погрому и прогону Срба на Косову и Метохији. На конференцији за новинаре Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, поводом 25 година од оснивања овог удружења и 26 година од усвајања Резолуције 1244 Савјета безбједности УН, Бојић је рекао да је потписивање меморандума о сарадњи дио заједничке борбе за истину о страдању српског народа у ратовима на простору бивше Југославије. Он је нагласио да је у остваривању тог циља потребно интегрисати не само организације и институције, него и све појединце како би читав српски народ ставили у линију одбране од историјског ревизионизма, који је највећа опасност. Бојић је подсјетио да је у ратовима на простору Југославије погинуло и нестало више од 50.000 Срба, а само на територији Републике Српске више од 35.000 војника и цивила. "Самим тим Република Српска има сваку врсту историјске обавезе да на себе преузме задатак документовања и снимања свега што може бити снимљено, а тиче се страдања наших сународника", истакао је Бојић. Он је навео да су у Јавној установи Меморијални центар Републике Српске, радећи тај посао у протекле двије године, схватили да је вријеме да се српске институције, организације и удружења интегришу у заједнички пројекат и направе заједничку базу снимљених свједочанстава, која ће бити доступна не само српском народу, него и читавом човјечанству. "С обзиром на то да се ради о компплексном, обимном, и у сваком сегменту нијансираном пројекту, он још траје и надамо се да ће у бази података бити доступан до краја ове или почетком наредне године", рекао је Бојић. Предсједник Удружења киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији Верица Томановић рекла је да у процесу тражења несталих на Космету нема никаквих помака, као ни у истрагама о злочинима над српским народом. Она је указала на то да се етничко чишћење Срба на Косову и Метохији наставља 26 година од усвајања Резолуције 1244, без чије досљедне примјене не може доћи до помирења. Томановићева је поручила да чланови породица несталих инститирају да трагање за несталима буде приоритет у дијалогу Београда и Приштине. "Огромни грехови су почињени према нашим најмилијима и зато их никада нећемо заборавити", поручила је Томановићева. Сузана Матејић из Комисије Владе Србије за нестала лица позвала је породице несталих да, без обзира на све потешкоће, не одустају од своје борбе, јер све док се њихов глас буде чуо, има и наде да ће судбине несталих бити расвијетљене. "Наша је дужност да не дозволимо да се жртве забораве. Наставићемо да будемо будемо подршка све док се и последња судбина не расветли", рекла је Матејићева. Она је истакла да Комисија подржава апел удружења за деполитизацију процеса несталих, јер то није и не смије да буде политичко, већ првенствено хуманитарно питање. Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Србије Ђорђе Тодоров рекао је да ће држава учинити све да помогне породицама несталих, додајући да је корак у том првацу и израда закона о правима породица несталих лица. Предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица на подручју бивше Југославије Мирјана Миодраг Божин изјавила је да се породицама страдалих, а погото несталих стално дају обећања, али да се процеси не помјерају. Она је упитала када ће у Београду бити основан меморијални центар за жртве рата /деведесетих година/ будући да Хрвати у Загребу и Бошњаци у Сребреници имају такве центре, поручивши да се кроз историју показало да ће оног ко поштује себе поштовати и други.