МИТИЋ: НЕВЕСИЊСКА ПУШКА СИМБОЛ СРПСКОГ УТИЦАЈА НА ГЛОБАЛНУ ГЕОПОЛИТИКУ

ТРЕБИЊЕ, 11. ЈУНА /СРНА/ - Невесињска пушка представља симбол српског утицаја на глобалну геополитичку сцену и интегрални је дио стратешког наратива српског народа из Србије и Републике Српске због тога што је симбол борбе против дискриминације, борбе за ослобођење и политичку независност, рекао је Срни научни сарадник из београдског Института за међународну политику и привреду Александар Митић.

Према његовим ријечима, овај догађај је значајан јер оно што је кренуло тада из Херцеговине проширило се на остатак Балкана и имало велики геополитички утицај. "Ако то упоредимо са тренутним геополитичким промјенама у свијету, догађаји деведесетих година прошлог вијека имали су велики геополитички утицај и довели до трансформације из униполарног поретка до процеса мултиполаризације, која је у току", нагласио је Митић. Политички аналитичар Биљана Ванковска рекла је данас у Требињу да је мултиполарност термин који је заборављен у Сјеверној Македонији, јер у овој земљи и даље постоје политичке елите које кажу да сунце излази само на западу. "Они су толико лојални тој идеји да кажу да све добро долази са Запада, али ту је сада фактор `Трамп` и политички развод са Западом у мојој земљи је довео до неке врсте конфузије, јер су сада два сунца на Западу", навела је Ванковска током конференције "150 година од Херцеговачког устанка: Утицај на регионалну безбједност и европску геополитику". Политички аналитичар Џон Лафланд истакао је да је Берлински конгрес битан из угла данашње глобализације, јер је једна од иновација коју је направио концепт хуманитарне интервенције који одговара данашњим глобалистима. Он је додао да је Берлински конгрес ставио БиХ под аустроугарску администрацију, а оставио је у Османском царству. "Мислим да је очигледано да постоји паралела између Оскара Поћорека и Кристијана Шмита", указао је Лафланд. Ладислав Земанек из Чешке навео је да је данашњи свијет обиљежен борбом за утицај, баш као што је био у вријеме Херцеговачког устанка, појашњавајући да је овај устанак ослабио утицај Османског царства. "А данас је Украјина простор гдје Русија покушава да поврати своје историјске територије, док Запад подржава украјинску ратну машину да избјегне пораз", истакао је Земанек и додао да је питање мира у ствари питање интереса, а не идеала. Према његовим ријечима, велики мировни самити се више фокусирају на балансирање између великих сила које су укључене у сукоб, а мање на право, те да у свему томе највише страдају мале земље. У Требињу је данас настављена дводневна Међународна конференција "150 година од Херцеговачког устанка: Утицај на регионалну безбједност и европску геополитику", на којој историчари, политиколози, академици и еминентни стручњаци из Републике Српске, Србије, Русије и Француске говоре о друштвено-политичким приликама које су претходиле Херцеговачком устанку, као и о његовом националном и историјском значају. Конференцију организују Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Институт за међународну политику и привреду из Београда, уз подршку Министарства науке, иновација и технолошког развоја Србије и Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске.