НУЖДИЋ: "АТЛАС ЗЛОЧИНА" ПОКАЗАО ДА СРБИ НИСУ БИЛИ АГРЕСОРИ

БАЊАЛУКА, 21. ЈУНА /СРНА/ - Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић изјавио је Срни да је "Атлас злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату" капитално дјело Центра које је документовано потврдило да Срби нису били агресору у БиХ, спријечило манипулацију бројем жртава и показало карактер рата у којем су масовно чињени злочини над Србима.

Нуждић је, у подкасту Срне, рекао да је Центар у протеклих 10 година издао више од 40 књига и публикација. "Те публикације се најчешће односе на теме из Одбрамбено-отаџбинског рата, али не и само о томе. Ишли смо и даље у историју", рекао је Нуждић. Он је навео да је разумијевање Одбрамбено-отаџбинског рата немогуће без контекста Другог свјетског рата и геноцида који се десио над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. "Бавили смо се приоритетно жртвама, али не само жртвама него и херојима, јер увијек морамо знати да је српски народ, поред тога што је страдалнички, и херојски народ", истакао је Нуждић. Он је као једну од најзначајнијих публикација Центра истакао "Попис жртава Одбрамбено-отаџбинског рата". "То је до сада једини институционални попис који је урадио не само неко у Републици Српској него у региону. У 20. вијеку није било таквих пописа од институција", рекао је Нуждић. Он је навео да је институционални приступ Центра попису жртава учињен с циљем спречавања различитих манипулација бројем жртава. "Приступ Центра је био да направимо попис који неће бити пуку списак него да рехуманизујемо жртве", рекао је Нуждић. Он је објаснио да је направљена комплетна база пописа жртава гдје постоје четири картона која се односе на једну жртву. "Ништа не радимо паушално, произвољно, него на основу материјалне документације", нагласио је Нуждић. Он је навео да су у тој публикацији пописане жртве и са територије Хрватске јер Република Српска Крајина више не постоји, а Хрватска нема жељу да се бави таквим пословима. "Ми смо један, српски народ који је дијелио судбину од 1991. до 1995. године. Наши људи су ишли да ратују у Западној Славонији, у Книнској Крајини. Истовремено, наша браћа из Републике Српске Крајине долазили су да ратују овдје. Близу смо годишњице пробоја Коридора, и требамо се сјетити херојства тих људи који су често запостављени и понекад заборавимо њихову улогу у пробијању коридора", рекао је Нуждић. Нуждић је истакао да из "Пописа жртава Одбрамбено-отаџбинског рата" происткло капитално дјело Центра "Атлас злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату" чији је трећи том промовисан у Бањалуци 17. јуна. "Први том односи се на 1992. годину, други на 1993, а трећи на 1994. четврту годину. Пред нама је задатак да завршимо и том који се односи на 1995. годину. Тада ћемо имати једну потпину и цјеловиту студију о страдању Срба током Одбрамбено-отаџбинског рата", навео је Нуждић. Он је истакао да је само у првом тому "Атласа" обрађено 76 стратишта на 1.200 страница. "Сам настанак `Атласа` везан је за нашу жељу да уочимо одређене законитости које су се дешавале у рату. Број стратишта током 1992. године показује законитост а то је да рушимо мит да су Срби били припремљени за рат, агресори, и све остале квалификације које долазе са друге стране. Да су Срби били припремљени за рат не би се десило тих 76 стратишта током 1992. године", истакао је Нуждић. Он је рекао да се у "Атласу" користи научни и стручни приступ без икаквих паушалних оцјена. "Наш циљ истраживања је жртва и то на одређеној микролокацији. Морали смо направити разграничење о томе који је број жртава минималан да би се бавили тим стратиштем. Заузели смо став да то буде четири или више жртава", рекао је Нуждић. Он је поручио да је рехуманизација жртава циљ свих публикација Центра, како се не би говорило само о бројевима већ о људима. "Бројеви су неминовни и треба их помињати, али никада не смијемо заборавити превасходно рехуманизацију тих жртава. Доказали смо да је свака жртва постојала, имала своје име и презиме, и спријечили смо манипулацију са бројем жртава на којој се упорно ради", рекао је Нуждић. Он је навео да се број српских жртава минимализује од стране бошњачких политичара, те одређених елита које омаловажавају српске жртве кроз цијели 20. вијек. Нуждић је навео да је "Атлас злочина над Србима" доказао и да је Војска Републике Српске успоставила јасне линије разграничења и спасила српски народ од понављања геноцида какав је почињен над њим од 1941. до 1945. године. "Већ 1993. године, након формирања Војске Републике Српске, стагнира број злочина и већина злочина се дешава у првој половини 1993. године, као што су велики злочини у Кравици и Скеланима. Број злочина у 1994. години стагнира, дошло смо до броја седам и то се односи на диверзантске акције и упаде у небрањена српска села", рекао је Нуждић. Он је истакао да се самим тим доказао и карактер рата, додајући да већ сада може рећи да ће том "Атласа" за 1995. годину бити обиман као и том за 1992. годину. "То је тако јер је тада Република Српска и Војска Републике Српске била изложена нападима од такозване Армије БиХ, Хрватског вијећа одбране, Хрватске војске која је отворено наставила агресију коју је 1992. године починила на Српску, па до НАТО савеза који је бомбардовао Српску и давао логистичку подршку поготово Хрватској војсци", рекао је Нуждић. Он је нагласио да је "Атлас" довео и до закључка да су масовно рађени злочини над Србима за вријеме великих правосланих вјерских празника. "Низ је примјера да су рађени брутални садистички злочини за вријеме великих православних празника. То је матрица, модалитет, да је настављен принцип који је важио за вријеме НДХ када су исто тако злочини чињени за вријеме православних празника. Такође, и локалитети су често подударни са злочинима који су се десили у периоду од 1941. до 1945. године", рекао је Нуждић додајући да је посебно трагична судбина убијене дјеце у рату, као и цијелих породица. Он је нагласио да је кроз "Атлас" доказано да је прва жртва рата у БиХ био стари сват на Башчаршији у Сарајеву Никола Гардовић, али и да је први масовни злочин почињен над Србима.