СРБИЈА ДА НЕ ПРИСTАНЕ ДА УЂЕ У НАTО, БРИКСУ ДАTИ ВЕЋИ ЗНАЧАЈ

БЕОГРАД, 25. ЈУНА /СРНА/ - Прослављени српски режисер Емир Кустурица изјавио је да се нада да Србија неће пристати да буде члан НАTО-а и да би морала да буде довољно паметна да БРИКС-у да веће значење него сада.

"Наше су оријентације и амбиваленције доведене до краја. Ми смо сад на испиту на каквом нисмо били прије 10 година. Сад смо у новом свијету и тај нови свијет од нас тражи да се опредијелимо. Видик отвара многе перспективе, па тако и питање да ли ће Србија пристати да буде у НАТО-у. Мало се плашим тога, али се све надам да то неће бити", рекао је Кустурица. Он је додао да се томе нада зато сто је Српска православна црква сугерисала да се Србија "веже за велики руски брод". "И кад би то било и у политици нама би било много лакше. Надам се томе, али се плашим вестернизације, јер сад свијет улази у милитантну фазу у којој наша осјећања неће бити пресудна, него интереси који се представљају као практични. Видимо да ти интереси у државној политици превазилазе морал и етичке норме, претварајући се у своју супротност и тешко је повјеровати да ће нам бити лако у будућности", навео је Кустурица. Он каже да је све што се ради у Константинопољу врло сумњиво када је ријеч о аутономији православних цркава. "Видите шта Пашињан ради у Јерменији, како кажњава супротно мишљење, а то је прва хришћанска црква изван Јерусалима. Не удара Пашињан случајно на оно што обиљежава главно и основно непријатељство НАТО пакта - православну цркву. Изгледа да је он тај свој чамац везао за Шесту флоту, али не знамо да ли Шеста флота може да вуче чамац а да га не изврне", рекао је Кустурица за "Спутњик". Увјерење да је Западна Европа са својим комесаријатима, тренутном дискурсу и распореду сила готово иста као својевремено СССР, Кустурица темељи на слици "безличних типова који се гребу од Зеленског за славу". Говорећи о својим плановима, Кустурица је рекао да га је веома заинтересовала прича Валерија Распутина о баби која умире па оживи, као и да пише роман на основу сценарија који се зове "Како нисам снимио `Злочин и казну`". "За Распутина почињем припреме у септембру и то ће бити дио триптиха рађеног према руским писцима. Распутин ће дакле бити прво, а до Нове године ћу издавачу `Вукотић медија` предати рукопис `Како нисам снимио `Злочин и казну`. И онда кад завршим - можда то и снимим", рекао је Кустурица. Њему ће Награду нација крајем јуна уручити жири филмског фестивала у Таормини, а на питање како су то Италијани, ипак, зажмирили на његово русофилство, Кустурица одговара да је то отуда што Запад није унисон у антируском ставу. "Кад год се ја поменем, увек се асоцијативно везујем за руску културу, будући да сам стао у одбрану те културе рекавши да је мој аргумент против Европе - руска култура. Али, ја сам њихово дијете на неки начин, још од 1981. када сам побиједио у Венецији са `Сјећаш ли се Доли Бел`. Они се мене никад нису одрекли, чак ни у случају `Црне мачке, белог мачора` иако су и они дио тог истог завјереничког западног хришћанско-ционистичког круга. Ипак, имају неки простор и себи не дозвољавају да буду херметични и – не одричу се свог дјечака", рекао је Кустурица. Он у умјетничком обликовању прошлости и односа према њој види једну од главних разлика између српских и руских филмова и књижевности. "Разлика је што се код нас обрачунавају са прошлошћу, а код Руса се она истражује. Све што је било у историји они стављају на дневни ред. За разлику од нас који од наше историје стављамо на испит све оно у чему пропаднемо. Познати смо по томе што смо направили филмове о Првом свјетском рату, Петру Карађорђевићу, Немањићима. Све чега смо се дохватили ми смо, због своје површности и прогресивистичке природе, из хтијења да будемо `велики свијет` - урадили тако како смо урадили", каже Кустурица.