ГРЕК: ОДЛАЗАК АЦКОВИЋА - ОГРОМАН ГУБИТАК

БЕОГРАД, 28. ЈУНА /СРНА/ - Одлазак свестраног ромског интелектуалца Драгољуба Ацковића, који је завјештао огромно знање и дао лични примјер како се борити за истину и градити праведније друштво, представља огроман губитак за цијели регион, изјавила је за Срну Нађа Грек из Европског ромског институт за умјетност и културу.

Грекова је рекла да ће Ацковић, који је преминуо јуче у 73. години, остати упамћен по истрајној борби за истину о страдању Рома у НДХ. Она је напоменула да је Ацковић иако нарушеног здравља недавно присуствовао конференцији у Доњој Градини и тамо дао свој максимум. "Био је феноменалан. До задњег дана је радио", истакла је Грекова. Она је указала да Ацковић није биљежио само искуства Рома у Србији већ и у региону и у свијету, те да је преносио знање и инсистрирао да ромска историја и култура постану саставни дио колективног памћења друштва. "Суочени смо са огромним губитком, посебно имајући у виду да ми немамо младу генерацију које би наставиле његов рад", рекла је она. Грекова је подсјетила да је Ацковић имао значајне функције и у државним институцијама, да је био члан Међународне комисије за истину о Јасеновцу и оставио монументална дјела о страдању Рома у Јасеновцу. "Писао је и изузетне студије и о Ромима у Београду и захвалнисмо му за инситуционалну борбу за истину о страдању Рома. Он је био један живи архив и једна ходајућа историја и неко ко је имао невјероватно образовање, зато смо га вољели и у академским крговима и институцијама и међу обичним људима", истакла је Грекова. Познати ромски интелектуалац, активан у ромском политичком покрету и Свјетској организацији Рома Драгољуб Ацковић преминуо је јуче у Београду у 73. години након дуже болести. Вријеме и мјесто сахране још није саопштено. Ацковић је рођен 1952. године у Осипаоници код Смедерева. Срединиом седамдесетих година прошлог вијека дипломирао је на Факултету политичких наука, а потом и на Филозофском факултету, Одсек етнологија. Постдипломске студије наставио је на Правном факултету у Београду, а докторске на Факултету за мир Уједињених нација. Аутор је неколико стотина текстова и двадесетак књига које говоре о ромској проблематици. Од 1997. године члан је Удружења књижевника Србије. Био је активан је и у ромском политичком покрету. Био је први председник Ромске конгресне партије и члан Међународне комисије за истину о Јасеновцу од 2007. године и предсједник Фонда за истраживање геноцида др Милан Булајић од 2010. године. Од 1. септембра 2011. године, био је замјеник предсједника Интернационалне ромске академије умјетности и наука. Исте године постао је члан Националног Комитета за нематеријалну културу Министарства културе и информационог друштва Србије. Био је активан у Свјетској организацији Рома од њеног Трећег конгреса. За предсједника Свјетског парламента Рома изабран је 8. априла 2013. године. Протеклих 20 година био је запослен као уредник ромског програма на Првом програму Радио-Београда. Био је и замјеник директора Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије. Оснивач је и директор Музеја ромске културе у Београду, независне Радио-телевизије Кхрло е Роменго и покретач гласила на ромском језику.