СВЈЕДОЧАНСТВО РАДОМИРА ЂУРЂЕВИЋА, КОЈИ ЈЕ ИЗГУБИО БРАТА И БРИНУО О ЊЕГОВОЈ ДЈЕЦИ

БАЊАЛУКА, 25. ЈУЛА /СРНА/ - Радомир Ђурђевић, брат погинулог борца Војске Републике Српске Милана Ђурђевића који је иза себе оставио четворо дјеце, свједочио је за Меморијални центар Републике Српске јер сматра важним да ове исповијести остану у архивама због потомака погинулих бораца у протеклом рату.

Милан Ђурђевић, ветеринарски техничар, живот је изгубио 8. новембра 1992. године у Човића пољу на орашком ратишту. "Био је то честит, вјерујући човјек", испричао је Радомир, који је преузео бригу о братовој дјеци, трудећи се да их изведе на прави пут. Присјећајући се свог и братовог животног пута, Радомир је истакао да су били поштена сеоска породица, да је Милан радио у ветеринарској станици и био веома цијењен у свом крају. "Брат ми је међу првима отишао на ратиште и погинуо. Отац ми је умро 1994. у 62. години. Кажу стари, умро је од жалости за својим дјететом", рекао је Радомир. Најмлађи Миланов син имао је свега пет година када је стигла вијест о погибији, а други син, двадесетак дана након навршеног пунољетства, добија позив за војску, саопштено је из Меморијалног центра. "Отишао је на Мањачу на обуку, био је три мјесеца горе, па ушао у 16. бригаду и цијели рат провео на фронту. Сада живи у Шапцу", навео је он. Радомир је остао неожењен јер, како каже, није мислио о себи, гледао је да братову дјецу изведе на пут. "Хвала Богу, сви сада имају породице, куће, станове. Само тај синовац у Шапцу је оболио. Рат, проклети, оставио је посљедице. Имао је операцију, извадио један бубрег и није баш најбољег здравља. Ја сам прихватио тог најмлађег сина, пет година је био са мном", рекао је Радомир. Он је истакао како и данас сања брата, да нешто раде заједно, док су дјеца око њих. Радомир је истакао да му Република Српска и слобода сада значе све. "То ми је и отац, и мајка пошто њих више немам, нити своје дјеце. Све ми је Република Српска и та слобода. Баш кад чујем да неко каже нешто против Републике Српске, то ме дотакне, најежим се дебело", каже Радомир. Сматра да је добро да ово остане у архивама јер времена пролазе, једног дана ће то неко гледати. "Многи су у овом рату изгинули, а нису били ни ожењени. Иза њих нико није остао", додао је Радомир. Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић истакао је да су оваква лична свједочења кључна за очување историјске истине о страдању српског народа. Меморијални центар Републике Српске активно прикупља и евидентира свједочанства чланова породица погинулих и несталих цивила и војника, с циљем стварања највеће обједињене базе аудио-видео материјала о страдању српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату.