КОВИЋ: ЧУВАТИ СЈЕЋАЊЕ НА СВЕТЕ МУЧЕНИКЕ ПРЕБИЛОВАЧКЕ ДА СЕ ЗЛОЧИН НИКАД ВИШЕ НЕ ПОНОВИ

ПРЕБИЛОВЦИ, 26. ЈУЛА /СРНА/ - Историчар Милош Ковић рекао је да геноцид над Србима у Пребиловцима који су усташе починиле 1941. године мора бити уграђен у темеље српског идентитета да би се чувало сјећање на свете мученике и да се то више никад не понови.

Ковић је вечерас у Културном центру "Свети краљ Милутин" у Пребиловцима одржао предавање у сусрет обиљежавању Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких и 10 година од освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима. Ковић је рекао да Пребиловци нису обично село и да се може поредити само са српским гетима на Косову и Метохији. "Овде осетите све дамаре српске историје и српског предања, трагедије и васкрсења, голготе и васкрсења. Овде не можете да дођете, а понајмање можете да одете равнодушни", нагласио је Ковић. Он је додао да се ту уче лекције историје и да би било крајње важно да се у Бањалуци и у Београду схвати значај овога мјеста како би се оно подигло до статуса који заслужује.  Говорећи о геноциду над српским народом, посебно на подручју Херцеговине, Ковић је рекао да се геноцид над Србима у Другом свјетском рату десио у Јасеновцу, Гаравици, Пребиловцима и другим стратиштима. Он је нагласио да су Пребиловци мјесто на коме се укрштају све српске традиције и предања. "Tај геноцид мора бити уграђен у темеље српског идентитета, заједно са Светим Савом, Светим Симеоном, Светим кнезом Лазаром, Карађорђем итд. Не зато да би било кога мрзили или да би било коме наметали колективну кривицу него да би чували сећање на наше свете мученике и да нам се то никада више не понови", поручио је Ковић.  Он сматра да се мора причати о овим питањима и да се данас сјећања покушавају мијењати, а самим тим се мијења и идентитет.  На предавању о теми "Идентитет Срба - историја и предање" које је присуствовао велики број Херцеговаца, Ковић је рекао да се поставља питање шта је то идентитет Срба и ко су Срби, те шта је основ њиховог идентитета.  "Прво пада на памет заједничко порекло, али се зна и да најновија генетска истраживања показују да имамо веома слично порекло са Хрватима. Видимо ипак да на свим историјским раскрсницама реагујемо потпуно другачије као народи", каже Ковић.  Он је додао да су научници утврдили да је генетски материјал Срба и Хрвата врло сличан генетском коду Румуна, који говоре потпуно другачији језик и културолошки су другачији. Након тога, како каже, Ковић, поставља се питање да ли је поријекло нешто што одређује народ.  "Очигледно није. На заједничком језику заснивала се југословенска идеја, међутим видимо да они који говоре исти језик не раде исте ствари на овом свету и не пролазе исто, сигурно је, ни на оном свету. Посебно ваља нагласити у овом контексту Пребиловце", каже Ковић.  На крају се додирнуо заједничке историје рекавши да предање значи више од историје коју пишу историчари. "Предања се чувају у Српској православној цркви. Tо је једина српска институција која траје непрекинуто 800 година. Све наше државе су трајале један, два или три века и прекидале су се. Црква је та која памти и чува сећање и даје му смисао који је сакрални. Црква чува сећање, али ту је и наша епска поезија", каже Ковић. Ковић подсјећа да је пресудно утицало на чување српског идентитета предање историје Немањића, Светосавског завјета. Предавање је окончано закључком да се заједнички идентитет не може одбацити, као ни језик, али да је најзначајније сјећање. Прије предавања у Храму Васкрсења Господњег служен је акатист Светим мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким.  Ове године у Пребиловцима ће бити организовано низ догађаја, предавања и изложби поводом обиљежавања Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала те жртве. Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја. Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране. Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима. У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу. По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти. Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори. Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења и живота, а од тада до данас Пребиловци су мјесто које опомиње и пркоси свима који мисле да се један народ може истријебити са свог вјековног огњишта.