ЗА САМО ПЕТ ДАНА ИЗ ГЛАМОЧА И ГРАХОВА ИСТЈЕРАНО И УНИШТЕНО СВЕ СРПСКО

БЕОГРАД, 31. ЈУЛА /СРНА/ - У данима уочи обиљежавања 30 година од злочиначке акције "Олуја" сваки Србин треба да се сјети да је агресији и егзодусу Срба из Републике Српске Крајине претходио напад ХВО и регуларне хрватске војске на Гламоч и Грахово и да је за само пет дана из ових општина истјерано и уништено све српско, рекла је Срни предсједник Савеза крајишких удружења Ранка Срдић Милић.

Она је напоменула да су од 25. до 30. јула, у акцији познатој као "Љето 95", етнички очишћени вјековни српски простори, који су се тада налазили у саставу Републике Српске. Након што је хрватски агресор заузео Шатор, највећу коту Динарског система, јасно је било да су Срби угрожени и да им се спрема пакао. "Прво је пало Грахово, а затим Гламоч, након чега су колоне избјеглица, углавном са запрегама и стоком, кренуле ка тада још слободном Кључу и Дрвару", навела је Милићева. Избјеглице су на путу ка непознатом и слободи били изложени снажном гранатирању и практично су цијело вријеме били јасна мета хрватским оружницима. "Они су нас могли пребројати у том нашем кретању ка југу. Грување из њихових тенкова било је неподношљиво, а удари граната толико јаки да су млада телад од ошамућености падала по асфалту", сјећа се Милићева. Она је са најближим рођацима кренула цестом ка Дрвару јер су се родитељи бојали да иде шумом ка Кључу, страхујући да је не заборе Хрвати. "Била је слуђеност, општи хаос. Гламоч је пао. Пометња, дефетизам, са свих страна се чује `поклаће нас усташе`. Кренули смо главом без обзира. Није било рационалности, само метеж. Родитељи су се растајали од нас млађих, говорећи бјежите према Дрвару док пут није одсјечен", навела је Милићева. Надомак Дрвара, под кишом граната, рођак који је возио мали камион у којем је била и Милићева, скренуо је у страну како би избјегао судар и сурвао се низ падину. "Зауставило нас је неко дрво. Моја тетка Драгиња Срдић погинула је на лицу мјеста. Грана јој је прошла кроз чеону кост, а мозак се просуо по мени. То је траума која никада неће проћи", прича Милићева. У несрећи су сви, осим Милићеве били повријеђени и пружана им је помоћ, док се она заједно са неколимо мушкараца вратила у празно село надомак окупираног Гламоча да сахрани тетку. "Нисмо могли да је закопамо у сеоско гробље већ смо је испред куће у башти сахранили, па смо је преносили након три године. Моју тетку Драгињу, племениту и тиху жену. Сви носимо ту тугу и тај крст са собом", каже Милићева. У та два дана пред Огњену Марију, борећи се за голи опстанак, а са огромном тугом, Милићева је изгубила десетак килограма и постала непрепознатљива. За Илиндан, 2. августа, већ је била у Новом Саду и свакодневно у болници обилазила повријеђене рођаке. "Почињемо да долазимо себи, а онда стиже вијест да је пао наш Книн. Тада ментално падам и копним сваког дана, али се дижем и одлучујем да никада ником не дозволим да мој народ назове агресорским. Тад сам почела и дан-данас се борим за помен на сваку жртву, сваки српски заселак, крај", истакла је Милићева, која активно као предсједник Савеза ради на јачању културе сјећања. Злочиначка акција регуларне хрватске војске и ХВО "Љето 95" трајала је од 25. до 30. јула 1995. године. У том периоду прогнан је српски народ из Грахова и Гламоча и околних српских села, те почињени бројни злочини над цивилним становништвом за које нико није одговарао, док је српска имовина уништена и спаљена.