КЛАУДИЈЕ НЕРОН - ХРОМИ ОСВАЈАЧ

БИЈЕЉИНА, 31. ЈУЛА /СРНА/ - Тиберије Клаудије Нерон /10. године прије нове ере - 54. године нове ере/, један од најпознатијих римских императора, који је због физичких мана сматран неприкладним за вођу, рођен је 1. августа 10. године прије нове ере.

Клаудије је био хром и имао проблема са говором, па га је породица дословно искључила из јавног живота док није постао конзул заједно са својим нећаком Калигулом. Ове мане су га спасле судбине која је снашла многе друге римске патриције у вријеме чистки током Тиберијеве и Калигулине владавине. Након убиства цара Калигуле и његове породице, Преторијанска гарда прогласила је Клаудија за цара, упркос противљењу Сената, који је покушао да врати републику. Он је узео титулу цезара /цара/ и августа. Пошто није био у добрим односима са Сенатом, током своје владавине Клаудије се ослањао на подршку војске и царског чиновничког апарата. Многи од његових главних савјетника, попут личног секретара Нарциса, били су ослобођени робови. Клаудије је предводио војни поход на Британију, који је почео 43. године и који је у наредних неколико деценија довео већи дио данашње Енглеске и Велса под римску власт. Између осталог, Клаудије је остао упамћен по својим неуспјешним браковима. Антички извори наводе да је Клаудија печуркама отровала његова четврта жена и нећака Агрипина Млађа. Клаудија је наслиједио Агрипинин син Нерон, који ће остати упамћен као "луди" владар у чије доба је запаљен Рим. Клаудијев живот овјековјечио је Роберт Грејвс у књизи "Ја, Кладује, цар и бог", према којој је снимљена једна од популарнијих британских серија 20. вијека. Многи историчари тврде да су Британци злуради према овом римском имперaтору због чињенице да је започео колонизацију Енглеске и Велса.