НАПАДОМ НА КНИН ПРИЈЕ 30 ГОДИНА ПОЧЕО ПРОГОН СРБА У ЗЛОЧИНАЧКОЈ "ОЛУЈИ"

БИЈЕЉИНА, 3. АВГУСТА /СРНА/ - На данашњи дан 1995. године почела је злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" на подручје Кордуна, Лике, сјеверне Далмације и Баније у којој је протјерано више од 220.000 Срба који су у непрегледној колони кренули према Републици Српској и Србији да би спасили голе животе.

Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини над српским цивилима и њиховој имовини. Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији. Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.247 цивила или 66 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година. Више од 220.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избјегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство. У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и послије формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана. Избјеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића. У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из БиХ. Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта углавном данас живе без струје и квалитетне инфраструктуре на простору Федерације. Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бјекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу. Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премјештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дјела и окрутан третман током и након операције "Олуја". Оптужница против Готовине је одлуком Претресног вијећа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала. Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" била удружени злочиначки подухват с Туђманом на челу, смишљен да протјера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице. Апелационо вијеће Хашког трибунала је у новембру 2012. ослободило Готовину и Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су пуштени из притвора. Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додјељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини. Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида. У Хрватској се 5. август слави као "Дан побједе и домовинске захвалности".