НА ГЛОБАЛНОЈ СЦЕНИ ТРКА У НАОРУЖАЊУ, НАТО ПРЕД БРОЈНИМ ИЗАЗОВИМА

БАЊАЛУКА, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - НАТО и сви западни интеграциони блокови се суочавају са три кризе, од којих је прва текућа, друга структурна и трећа идеолошка, истакао је у Бањалуци професор на Факултету за дипломатију и безбједност у Београду Душан Пророковић.

Када је ријеч о текућој кризи, Пророковић је навео да су унутар НАТО бројне напетости, што је везано и за политику предсјендика САД Доналда Трампа, али и за нове одлуке о повећавању војног буџета. "Неке државе не могу да испуне ту норму, односно да за одбрану умјесто досадашњих два одсто издвајају пет одсто БДП-а. Шпанија је то одбила да примјењује, Италија је тражила одлагање", рекао је Пророковић новинарима прије почетка научно-стручне конференције "НАТО крај једне ере – помјерање глобалних односа моћи", која се одржава у организацији Удружења "Центар за лобирање". Он је појаснио да ће за мале балканске државе то бити велики изазов зато што већи издаци за куповину војне опреме значе мање издатака за социјлна питања. "Усљед ових економских и демографских проблема, можемо само да замислимо шта ће се дешавати у Сјеверној Македонији, Црној Гори, чак и Бугарској и Румунији", навео је Пророковић. Говорећи о структурним промјенама, он је навео да мотор глобалног развоја постаје Индопацифик. "Ми као Европа, односно ова трансатлантска заједница остајемо дубока периферија. У САД су то схватили, то видимо артикулацијом политике Трампа који жели да води своју независну политику невезано за Европу. У том контексту он и дефинише једну нову политику према Европи и унутар НАТО. Ми у Европи то још увијек нисмо схватили", нагласио је Пророковић. Он је додао да је забрињавајуће оно што се одиграва у Француској, Њемачкој и Великој Британији, те да Европа нема одговор на промјену глобалне равнотеже снага. "Трећи проблем је идеолошки. Овај поредак је почетком деведесетих година устројен на неолиберализму, на родној равноправности, на пресликавању тржишних принципа на наше животе. Не може се са том идеологијом градити ништа, а камоли један војни савез. Како они са том идеологијом родне равноправности мисле да ратују против Русије?", упитао је Пророковић. Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја истакао је да су евидентне промјене у међународном поретку и да НАТО има своју позицију, те да је питање колико као организација има утицаја на глобална дешавања. "Више од половине радова на данашњој конференцији се односи на односе НАТО у оквирима промјена међународног поретка, што значи да је то тема која у овом тренутку доминира", рекао је Шолаја. Према његовим ријечима, дио тог процеса је и нешто што се зове европска одбрана. "НАТО и европска одбрана су били готово истовјетни дуги низ година, а сада видимо да се појављују другачија размишљања у приступу НАТО, од повећања издвајања са два на пет одсто БДП-а за одбрану, па до намјере ЕУ да инвестира око 800 милијарди евра у технолошки развој и развој одбрамбеног сектора", рекао је Шолаја. Он је навео да је за многе европске земље, чланице НАТО, и издвајање два одсто БДП-а за одбрану било много. Професор београдског Факултета за пословне студије и право Божидар Форца истакао је да је на глобалној сцени трка у наоружању, те да на то указује више чинилаца. "На то посебно указује засједање НАТО у Бриселу и захтјев предсједника Трампа да чланице НАТО издавајају пет одсто БДП-а у наредних десет година за одбрану. Поред тога ЕУ је направила своју `бијелу књигу` одбрамбених способности у којој је исказала намјеру за додатних 800 милијарди евра у овом сектору", рекао је Форца. Евидентно је, навео је он, да се ствара нови мултиполаран свјетски поредак, гдје се Кини и Америци приближава Русија, као сила која има резерве, али и нуклеарно наоружање. "На другој страни имате ЕУ која од формирања покушава да буде глобална сила, али не успијева, а сад са Русијом прави велики отклон. У стварању тог новог поретка изгледа да се САД примичу Русији, а да се Европа удаљава", појаснио је Форца и додао да Европа мора наћи начина да не буде удаљена од Русије.