ЈОВАН ЦВИЈИЋ - ГЕОГРАФ И АКАДЕМИК

БИЈЕЉИНА, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - Српски географ Јован Цвијић /1865-1927/, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, ректор Универзитета у Београду и предсједник Српске краљевске академије, рођен је 12. октобра 1865. године.

Цвијић је био и почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни Цвијићеви радови о морфологији и хидрографији Динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, као и студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену, те о миграцијама југословенских народа. Он је одиграо изузетну улогу као савјетник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата. Цвијићева дјела су: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије", "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија", "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије" и "Говори и чланци". Јован Цвијић рођен је у Лозници, а цијели живот посветио је проучавању Србије и Балканског полуострва, путујући скоро сваке године по Балкану. Осим чисто географских проучавања, Цвијић се бавио и геологијом /геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом и неотектоником/. Његова монографија о карсту изазвала је веома повољне оцјене у европским научним круговима, а приступна академска бесједа о структури и подјели планина Балканског полуострва, на основу геолошко-тектонске грађе, прославила га је као првог јужнословенског геотектоничара. Цвијић се бавио и проучавањем балканских психолошких типова. Оно што карактерише његов научни рад, јесте утицај климе и рељефа на грађу човјека, уз наглашавање да је човјек екосензибилно биће. Приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године, Цвијић је био међу првих осам редовних професора који су затим бирали остали наставни кадар, будући да су тада сви професори и сарадници укинуте Велике школе стављени на располагање. Цвијић је основао Географски завод Филозофског факултета 1893. године и био његов управник од оснивања до 1927. године, а био је и два пута ректор Универзитета у Београду, и то 1906/1907. и 1919/1920. године. Он је постављен указом за предсједника Српске краљевске академије 1921. године. Цвијић је био дописни члан Академије наука СССР-а, Југословенске академије знаности и умјетности, атинског Ученог друштва "Парнасос", те почасни доктор Сорбоне и Карловог универзитета. Јован Цвијић био је и носилац енглеске, француске и америчке медаље за научне радове.