У НЕДЈЕЉУ У ТРНОВУ МЕМОРИЈАЛНО СЈЕЋАЊЕ НА СРПСКЕ ГАРДИСТЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 17. ОКТОБРА /СРНА/ - У Трнову ће у недјељу, 19. октобра, бити обиљежена 31 година од погибије 23 припадника Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске у двије непријатељске офанзиве 1. и 29. октобра 1994. године.

Обиљежавање "Октобарских дана", односно меморијалног сјећања на судбоносне догађаје за ову јединицу, организује Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске. Парастос за погинуле припаднике гарде и све погинуле борце и цивиле у одбрани Трнова биће служен у 12.00 часова, након чега ће на спомен-обиљежје бити положени вијенци и цвијеће. Претходно су у 11.30 часова планиране изјаве за новинаре, док ће у 13.00 часова бити одржана духовна академије и историјски час, речено је Срни у Удружењу. Муслиманске снаге су 1. октобра 1994. године у раним јутарњим часовима почеле офанзиву на положаје Војске Републике Српске на планинама Игман, Бјелашница и Трескавица, подсјећа аутор монографије о гарди Жељко Дакић. Дејства су почела јаком артиљеријском подршком, након чега је услиједио напад пјешадијских непријатељских јединица, а правци њиховог дјеловања били су усмјерени на рејоне и положаје које је бранила гардијска бригада. На обронцима планина Бјелашнице и Трескавице бранећи Републику Српску и српски народ погинуло је 15 гардиста - Димитрија Арежина и Игор Јерковић из Мркоњић Града, Драгољуб Арсић из Дрвара, Жељко Бјелаковић и Мирко Костић из Шековића, Горан Ћорић из Грахова, Јовица Добрињац из Градишке, Владислав Гавриловић из Бијељине, Томо Јелић из Рудог, Драгољуб Милосављевић из Вишеграда, Драган Нединић из Дервенте, Бојан Њежић из Лакташа, подофицир водник Горан Станчић из Челинца, Саша Станојевић из Добоја и Борис Трифковић из Брода. Претпоставке о непријатељској офанзиви ширих размјера су се обистиниле и 29. октобра 1994. године, када су мислиманске снаге у раним јутарњим часовима уз снажну артиљеријску подршку извеле напад дуж цијеле линије одбране на све положаје које је бранила гардијска бригада у правцу Бјелашнице. Борбе су вођене током цијелог дана и у поподневним часовима напад је одбијен и сломљен, а муслиманске војне јединице повукле су се на почетне положаје. Све могуће расположиве снаге и средства Прве гардијске моторизоване бригаде стављена су у функцију одбране и заустављања напада и продора непријатеља у територију. Скоро комплетна команда бригаде је напустила командно мјесту у касарни у Калиновику и придружила се борцима на положајима. У херојским борбама погинуло је осам гардиста - Јово Башић и Радомир Ћуртовић из Требиња, Раде Елез, Витомир Регоје и Славко Пржуљ из Калиновика, Симо Новичић из Осмака, Мирољуб Радикић из Лопара и Драженко Шопаловић из Кнежева. Наредбом команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића о формирању команди и јединица Војске Републике Српске, наређено је да се формира Прва гардијска моторизована бригада. Бригади је одређена вишеструка намјена - да репрезентује Републику Српску и Војску Републике Српске, да обезбјеђује Врховну команду Републике Српске и Главни штаб Војске Републике Српске и да Врховна команда Републике Српске њоме може непосредно интервенисати на угроженим правцима, објектима и рејонима. Основна замисао је да Прва гардијска моторизована бригада буде бригада елитног састава добровољно попуњена људством из свих крајева Републике Српске, односно из свих крајева бивше БиХ. Прва гардијска моторизована бригада Главног штаба Војске Српске основана је и свечано постројена 19. јануара 1993. године, на Богојављење, а након пробијања коридора и освајања Трнова у јулу 1993. године дислоцирана је у Калиновик и одатле је наставила ратни пут у још већем замаху. У знак захвалности за жртву и херојство српских гардиста у одбрани Трнова, ова локална заједница је једну од својих главних улица назвала Прва гардијска моторизована бригада Главног штаба Војске Републике Српске.