ВИПОТНИК: ПРВИ ПУТ ЗАКОН О КЛИМАТСКИМ ПРОМЈЕНАМА

БАЊАЛУКА, 19. ОКТОБРА /СРНА/ - Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник изјавио је Срни да је урађена радна верзија Нацрта закона о климатским промјенама, те да је ријеч о законском акту који се први пут налази у правном систему Српскe.

Випотник је истакао да се закон о климатским промјенама доноси ради успостављања система планирања, спровођења, праћења и извјештавања о активностима, мјерама и политикама које доводе до смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште и прилагођавања на климатске промјене на исплатив и економски ефикасан начин. Према његовим ријечима, верзија нацрта закона тренутно се налази на консултацијама јавности, те је објављена на сајту Министарства и послата надлежним институцијама ради прибављања мишљења. Консултације трају 30 дана, након чега слиједи анализа пристиглих примједаба, сугестија, те израда коначне верзије текста, а потом се шаље на сједницу Владе, па у скупштинску процедуру. Усвајање Закона о климатским промјенама има позитивне ефекте на капацитете Републике Српске у борби против климатских промјена, јер се овим законским рјешењем започиње правно уређивање области која није уређена другим законима. "Први пут је у нашем правном систему овакав закон када је ријеч о климатским промјенама", навео је Випотник. У образложењу нацрта закона, између осталог, наводи се да су глобално загријавање и климатске промјене изазов за све земље свијета, па тако и за Републику Српску. Према закључцима Међувладиног панела о климатским промјенама УН, људске активности узроковале су глобално загријавање, углавном путем емисије гасова са ефектом стаклене баште, при чему је глобална површинска температура од 2011. до 2020. године достигла 1,1 степен Целзијусов, због чега је процијењено да ако се настави повећавати садашњом брзином, глобално загријавање ће до средине овог вијека вјероватно достићи 1,5 степени Целзијусових. У образложењу нацрта закона истиче се да се ублажавање климатских промјена може постићи уз прелазак на енергетски ефикасније обновљиве изворе енергије као што су вјетар и сунце, промовисање одрживе пољопривреде и кориштење земљишта, те мијењање начина производње и потрошње. Како би активности ублажавања климатских промјена биле успјешне, кључно је да земље развијају законодавне, стратешке и финансијске мјере. Према подацима Свјетске банке, БиХ је због утицаја климатских промјена и глобалног загријавања од 1990. године до краја 2018. преживјела 23 природне катастрофе, директна материјална штета процијењена је на 841 милион долара и људи су страдали. У том периоду регион западног Балкана задесило је око 100 природних катастрофа, у којима је страдало 263 људи, а директна материјална штета процијењена је на 3,6 милијарди долара. Климатске промјене се настављају, а посљедњих пет година су најтоплије откад се врше мјерења.