ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "СРБИ У ВЕЛИКОЈ ИСТОЧНОЈ КРИЗИ"

СРБАЦ, 21. ОКTОБРА /СРНА/ - Изложба под називом "Срби у Великој источној кризи /1875–1878/: 150 година од почетка ратова за ослобођење и уједињење" која је отворена у Српцу потврђује да је и прије вијек и по српски народ носила свијест о слободи и да су за њу давани животи.

Поставка изложбе чији су аутори професор и доцент са Катедре за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци Боривоје Милошевић и Радован Субић обухвата 20 паноа на којима су приказане фотографије, архивска грађа, новински чланци и различите публикације из тог периода. Милошевић је истакао да је концепција изложбе заснована на радовима представљеним током научног скупа одржаног у мају на Филозофском факултету у Бањалуци. "Јула 1875. године, када је дошло до тог првог оружаног сукоба, касније познатог као Невесињска пушка, чинило се да је то само још један у низу инцидената, али је за неких мјесец дана прерасло у отворени устанак на подручју данашње источне Херцеговине, а од средине августа устанак се проширио и на наше крајеве", навео је Милошевић током синоћњег отварања изложбе коју је организовала Народна библиотека. Он је напоменуо да тада политички односи почињу да се компликују, те да је услиједио низ дипломатских криза, да би у прољеће 1876. дошло до фамозних априлских дешавања у Бугарској. "У љето 1876. српске кнежевине улазе у рат са Османским царством, а сва велика надања завршила су се Берлинским конгресом", каже Милошевић. Субић је скренуо пажњу на један, како је навео, занемарен документ из 1876. године, у којем се на више мјеста у Босанској Крајини и источној Херцеговини проглашава сједињење Босне са Србијом, а Херцеговине са Црном Гором. "На Видовдан 1876. године, српски устаници овдје у Босанској Крајини су на четири мјеста истовремено прогласили сједињење Босне са Кнежевином Србијом. Истовремено, на неколико мјеста у Херцеговини српски устаници су прогласили сједињење са Књажевином Црном Гором. Tа два историјска акта ниједна од сила није прихватила, али у овом контексту у којем говоримо, битно је да су наши преци имали високо развијену националну свијест и да се тим прогласима јасно испољава њихова жеља и намјера због које су се подигли на оружје. Дакле, и прије 150 година, носила нас је свијест о слободи и за њу се давао живот", поручио је Субић. Директор Народне библиотеке у Српцу Славиша Стојковић рекао је да је све присутне ова поставка вратила у доба када је, на темељима страдања, почело ново поглавље у борби за слободу и уједињење Срба, те нагласио да Невесињска пушка није била само пуцањ против османске власти, већ крик слободе, искра која је запалила пламен устанка широм Херцеговине, Босне, старе Србије и Црне Горе. "Велика источна криза изродила је српско-турске ратове, отварање српског питања у европској дипломатији и, коначно, Берлински конгрес, који је донио европско признање српске државе. Tај период означава преломни тренутак када је идеја слободе постала стварност, а жртва народа добила своје историјско оправдање", нагласио је Стојковић. Изложба ће бити отворена наредних 10 дана у Градској галерији "Рајко Петковић".