ПРЕДСТАВЉЕНО ДЈЕЛО О КОМУНИСТИЧКИМ ЗЛОЧИНИМА НАД ПРИПАДНИЦИМА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ

БЕОГРАД, 29. ОКТОБРА /СРНА/ - На Сајму књига у Београду данас је представљена књига "Комунистички злочини над ЈВуО - од Равне Горе до Зеленгоре" групе аутора која разоткрива до сада непознате чињенице о страдању српских официра и војника, њихових сљедбеника и породица током рата и како је режим Јосипа Броза деценијама скривао истину о томе.

Рецензент књиге, историчар Радован Калабић изјавио је да је ово значајно историографско дјело, нагласивши да је књига вриједна и са спознајног и са дјелатног нивоа. Калабић је навео да је за историографију можда најважнији дио књиге који се односи на свједочење о страдању ових часних војника и људи, али и дио књиге са бриљантним биографијама истакнутих команданата Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, Мирослава Трифуновића, Драгутина Кесеровића, Душана Смиљанића, Николе Калабића и осталих. Он је рекао да Зеленгора, нажалост, као и многа стратишта српског народа није добила адекватно вјерско обиљежје, а да је војска која је ратовала под геслом "За крст часни и слободу златну" то заслужила. Митар Ковач, један од аутора и директор "Евроазијског безбједоносог форума", који је издавач књиге, указао је да је највеће страдање војника Југословенске војске у отаџбини било од Неретве до Дрине. "Највеће стратишта је јама `Понор` код Миљевине са око 2.500 жртава, али и ријеке Дрина и Неретва и њена притока Језерица. На том простору је према извјештајима и сазнањима до којих смо дошли укрштањем података страдало око 23.000, а на читавом путу страдања око 30.000 људи", рекао је Ковач. Он је нагласио да се Дрина и Фоча помињу као наводно мјесто масовног страдања и злочина над муслиманима, што не одговара истини. "Не зна се да су била формирана два сплава, један код Брода, један код Дрине гдје су доводили ове војнике и ту их стрељали и бацали у ријеку. Претпоставља се да су неки од њих после Савом допловили до Београда", рекао је Ковач. Он је додао да је утврђен мали број масовних гробница страдалника и да су на оним познатим свештеници Епархије захумско-херцеговачке служили опијело и изразио наду да ће се коначно мијењати школски програми и млади учити праву историју. Један од аутора Петко Рашевић рекао је да га је на рад на овој књизи, као и Ковача и Милоја Пршића и Милорада Остојића, мотивисала потрага за истином. Он је нагласио да је права истина далеко од истине коју је учио у школи и коју, нажалост, млади уче и данас. Рашевић је навео да књига садржи 40 свједочења страдања војника Краљеве војске и свједочења чланова њихових породица, од чега је 30 први пут документовано. "Сви они свједоче да су војници имали диван однос према народу у крајевима кроз које су пролазили и да нису били сами. Да су ту били и људи у државној служби и чланови породица војника и официра, као и јако много свештених лица", рекао је Рашевић. Према његовим ријечима, то је заиста био народ предвођен својом војском. "Оно што највише говори о комунистичкој природи и о њиховим дјелима је да је само на једном мјесту у селу Мосоровићи на локалитету Подгорина убијено 180 жена и дјеце. Нити један једини војник ни официр, е то је комунистичко дјело, њихова заоставштина и то је права историја", закључио је Рашевић.