У БАЊАЛУЦИ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "ИВО АНДРИЋ И ИТАЛИЈА - ДОКУМЕНТИ"

БАЊАЛУКА, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Бањалуци је вечерас отворена изложба "Иво Андрић и Италија - документи", поводом обиљежавања 50 година од смрти српског нобеловца, коју је приредио Државни архив Србије у сарадњи са Архивом Републике Српске.

Министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић изјавио је да је изложба резултат дугогодишње успјешне сарадње два архива и представља значајан допринос очувању културне и историјске баштине. Он је напоменуо да су за припрему ове изложбе обављена су обимна истраживања у бројним архивским и библиотечким установама од Државног архива Србије, Архива Југославије и Архива Републике Српске, преко Библиотеке Матице српске и Народне библиотеке Србије, до Музеја историје и умјетности града Трста, као и Архива и Библиотеке Српске православне црквене општине у том италијанском граду. Голубовић је навео да истраживања и документи представљени на овој изложби указују на значајну улогу књижевника-дипломата у југословенској дипломатији између два свјетска рата. "Међу најзначајнијим су, без сумње, Милан Ракић, Јован Дучић и Иво Андрић. Милан Ракић се из дипломатије повукао по сопственој жељи, Јован Дучић ју је напустио послије слома Краљевине Југославије, а Андрићева каријера је прекинута дан уочи бомбардовања Београда априла мјесеца 1941. године", рекао је Голубовић на отварању изложбе у Културном центру "Бански двор". Он је истакао да је Иво Андрић, бриљантан књижевник, који је обављао и функцију помоћника министра иностраних послова остао упамћен, између осталог, као писац чија је креативност обогаћена бројним боравцима у Италији. "Остали су упамћени његови сусрети са италијансим градовима, културом и историјским личностима", рекао је Голубовић. Он је навео да је Андрић посветио добар дио своје прозе, ишчитавању дјела Леонарда да Винчија, Микеланђела, Макијавелија и Петрарке, што је оставило дубок траг у његовом стваралаштву. Голубовић је нагласио да ова изложба пружа могућност да се увиди да боравци у Италији и његова дипломатска искуства обликују један дио Андрићеве књижевне заоставштине. "Радује ме што данас имамо пролику да истакнемо ово важно поглавље Андрићевог живота и рада, као и да, кроз ову изложбу, будемо инспирисани његовом личном и професионалном преданошћу", рекао је он. Голубовић је изразио наду да ће овај пројекат бити само један од многих који ће још више оснажити сарадњу Државног архива Србије и Архива Републике Српске, од којих се очекујеу нове изложбе, књиге и садржаје Министар културе Србије Никола Селаковић нагласио је да је Андрић подигао споменик српском народу и његовој култури кроз своју књижевност и дјело, а нарочито историји српској народа западно од Дрине. "Колико је тај споменик велики довољно говори и чињеница да је у предвечерје грађанског рата у БиХ међу првима порушењн споменик Иви Андрићу управо у Вишеграду који је он прославио на свим меридијанима", истакао је Селаковић. Селаковић је указао да изложба не говори само о Андрићевој књижевничкој већ и веома богатој дипломатској каријери. "Андрић је живио у време када је одлика дипломата било лепо писање и казивање, па није ни чудо да су многи знаменити српски књижевници потекли из редова српских, тада југословенских дипломата – Милан Ракић, Јован Дучић, Милош Црњански, Растко Петровић и међу првима Бранислав Нушић", нагласио је Селаковић. Он је напоменуо да је Андрић припадао групи бесмртних омладинаца који су у организацији "Млада Босна"“ кренули да мијењају ток историје са западне стране Дрине. "Месец дана након што је изложба отворена у Српској црквеној општини у Трсту, а уз несебичну подршку архива Србије и Српске, сада је и у Бањалуци, пре Београда или било којег другог града у Србији", истакао је Селаковић. Директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић рекао је да је изложба, поводом 50 година од смрт новеловца Иве Андрића отворена у оквиру традиционалне манифестације "Дани Србије у Републици Српској". Директор Државног архива Србије Мирослав Перишић изјавио је да је изложба један од заједничких пројеката два аргхива, те је додао да је прије овог објављено друго издање Каталога културе Срба у Сарајеву 1468-1941. Он је најавио и нове заједничке пројекте два архива у наредних неколико мјесеци.