ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ ОСТВАРИО МИСИЈУ, НЕОПХОДНО ЗАУСТАВИТИ НАРУШАВАЊЕ ОСНОВНИХ НАЧЕЛА

БАЊАЛУКА, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Дејтонски споразум остварио је своју мисију и зауставио сукобе, а сада је неопходно зауставити свако нарушавање основних начела који успостављају равнотежу између аутономије ентитета и заједничког дјеловања у оквиру дејтонске БиХ, рекао је професор Миле Дмичић.

Дмичић је навео да је кључни корак у томе да и наредне деценије и догађаји буду не само формално, него да суштински дају допринос очувању оног што је првенствено демократска вриједност. "То је владавина права, социјална правда, економски развој, демографски напредак и све оно што отвара перспективу да дејтонска рјешења буду подлога да у различитости видимо предност за опстанак и нашу сигурну статусну позицију у оквиру дејтонских рјешења", рекао је Дмичић новинарима. Дмичић је један од учесника научно-стручне конференција "Дејтон 30: Три деценије мира - наслијеђе и перспективе", која је почела у Бањалуци и на којој учесници из Републике Српске, ФБиХ и региона говоре о изазовима са којима се суочава БиХ, која је од потписивања овог документа ослоњена на страни интервенционизам. Бивши члан Предсједnиштва БиХ Иво Миро Јовић навео је да је главни камен спотицања свих година било то што је политичко Сарајево инсистирало на грађанској опцији, односно доминацији једног народа у БиХ. "Свакако да то није био дух потписаног споразума у Дејтону. Њиме је кроз развој мира, повјерења и разумијевања требало градити државу на принципу консензуса и паритета. То говорим као Хрват. Упорно оптуживање да Хрвати ремете политичку ситуацију у БиХ не може бити тачно", истакао је Јовић. Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду из Београда сматра да Дејтонском споразуму никада није дата шанса да заживи у пуном капацитету, јер су преко високих представника наметана рјешења. Пророковић је указао на дерогацију Дејтона која траје пуних 30 година, да се показује да је осмишљен као привремено рјешење. "Вјероватно је излаз у томе да се вратимо дејтонизацији у пуном смислу те ријечи. Да ли има спремности за то у овом тренутку не могу да кажем. САД на Балкан гледа једним очима, Брисел другим, а у оквиру ЕУ поједине земље гледају трећим", истакао је Пророковић. Професор Љубинко Митровић говорио је о статусу Уставног суда БиХ и упозорио да у овој институцији нема српских судија и да одлуке доносе стране судије који су требали давно да заврше мандат. Он је истакао да се страним судијама треба захвалити и бирати домаће судије. "Ту имамо и различите погледе. Постоје приједлози да се именује по троје судија из сваког народа, међутим то није формула на коју пристају представници једног од народа. Говорило се да би Бошњаци пристали на именовање домаћих судија али да именују пет бошњачких што нарушава све ово о чему говоримо, а односи се на равноправност три народа и два ентитета", навео је Митровић. Након завршетка научно-стручне конференције биће објављени закључци.