ПАРОХ ЂУРИЋ: СРБИ НА КУПРЕСУ ИМАЈУ БУДУЋНОСТ

БЕОГРАД, 22. НОВЕМБРА /СРНА/ - Купрешки Срби никада нису одустали од завичаја иако су им након Дејтона паљене цркве и куће које су морали да напусте, тако да њих неколико стотина поново на том простору пушта коријене, обнавља светиње и свједочи о вјековном трајању, рекао је Срни парох купрешки Марко Ђурић.

Парох Ђурић, који са супругом и троје мале дјеце живи у Новом Селу у дијелу Купреса у Републици Српској, каже да неки говоре да на овом подручју нема будућности за Србе с обзиром на број повратника, али да он дубоко вјерује да има и да живот демантује скептике. "Код нас важи да онај ко се вратио - вратио се, а ко је мислио да оде давно је отишао. Проблем је што овдје живи старије становништво, али има и младих породица са више дјеце. Боримо се, људи раде у шумарији и баве се сточарством као њихови стари. Опстајемо. Важно је да и други схвате колико су ова рубна српска мјеста важна", рекао је Ђурић. Он каже да дјеца српских повратника, укључујући и његову, у основну школу до петог разреда иду у Ново Село, у старије разреде у Стројице које административно припадају Шипову, а у средњу школу у Шипово или Бањалуку. "Има их деветоро до петог разреда, имају школски аутобус који их вози до школе и у Стројице", навео је свештеник Ђурић. Он вјеронауку држи основцима и у Републици Српској и у федералном дијелу, гдје га у селу Равно у школској клупи сваког понедјељка чека Милијана Драгољевић. "У школи до петог разреда имају само два ђака - једног српског, другог хрватског. Милијана, која је сад трећи разред, прошле године била је сама. Она је фактички одрасла уз нас. Ја служим тамо и крстио сам је", рекао је свештеник Ђурић и додао да Драгољевићи имају и два старија сина. Он је навео да у самом граду школу похађа двоје српске дјеце - дјечак који је осми разред и дјевојчица у четвртом разреду средње школе. Парох Ђурић каже да су Срби на овом подручју, са ког су их вијековима тјерали ратови и сурова клима, баш као и његови Озренци уско везани за православну вјеру, што им не да ни у једном моменту да падну у малодушност и очај. "Ми, хришћани, не смијемо да тугујемо и да будемо жалосни. Имам велику наду да ће пуста земља кад-тад оживјети, можда се неће десити за нашег вијека. Наше је да се боримо колико можемо и да не губимо наду, а Бог ће све уредити", рекао је парох купрешки. Њега посебно радује обнова у рату срушених и девастираних купрешких храмова. "На Купресу имамо четири цркве. Три су миниране и срушене до темеља, остала је само црква у Доњем Вуковску из 1863. године, која је и споменик културе БиХ. Била је оштећена унутра и опљачкана. Прије двије године смо почели обнову и хвала Богу то иде како треба", навео је свештеник Ђурић. Према његовим ријечима, у том селу зимује само троје људи, али се ове године на Светог Пантелејмона 9. августа на црквено-народном сабору окупило око 900 људи. "Обновили смо и цркву у Благају из 1890. године за коју је звона својевремено даровао Ристо Шантић, отац Алексе Шантића. Она је по причи мјештана, као и црква у Маловану, срушена након Дејтонског споразума када су паљене и бројне српске куће. То показује да овдје баш није било неке воље за нашим повратком, али ми смо ту и остајемо", поручио је парох Ђурић.