ЗАВОД ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КУЛTУРНОГ РАЗВИTКА ПРЕДСTАВИО НОВА ИЗДАЊА

TРЕБИЊЕ, 9. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Музеју Херцеговине у Tребињу данас су промовисана издања Завода за проучавање културног развитка из Београда, међу којима су монографија "Укуси источне Херцеговине", нови двоброј часописа "Култура" и резултати истраживања о позоришту и позоришним заједницама у Републици Српској.

Предсједник Скупштине града Требиња Здравко Бутулија рекао је да је промоција тих издања важан догађај за Требиње и источну Херцеговину, посебно када је ријеч о његовању традиције, али и за даљи развој културних веза Републике Српске и Србије, а организована је у оквиру "Дана Србије у Српској". Бутулија је изјавио новинарима да град Требиње, посредством својих установа ради на заштити културно-гастрономског насљеђа, а монографија "Укуси источне Херцеговине" представља додатни документ који на једном мјесту показује све што овај дио Републике Српске нуди када је ријеч о гастрономији. Говорећи о "Данима Србије у Републици Српској", Бутулија је напоменуо да се сваке године реализују различите активности, наводећи да та сарадња увијек донесе нешто ново за обје стране јер је изузетно важно његовати добре међусобне односе. Директор Завода за проучавање културног развитка Владан Церовић истакао је да је та манифестација плод дугогодишње сарадње и потписаног протокола о сарадњи Србије и Републике Српске. "Данас представљамо и наше једногодишње истраживање које не обухвата само професионална позоришта него и позоришни живот и позоришне заједнице у Републици Српској, што значи и аматере, аматерске фестивале, односно све што се у вези са позориштем обавља у институцијама", рекао је Церовић. Истраживач Завода и уредник монографије "Укуси источне Херцеговине" Дејан Загорац навео је да су, након различитих крајева Србије, дошли на идеју да истраже и овај предио гдје живе Срби, са занимљивом културном, нематеријалном баштином, а нарочито гастрономском. "Херцеговина је другачија од осталих земаља у којима живе Срби, донекле је и слична, а у сваком случају интересантна и можда недовољно позната публици у Србији", рекао је Загорац. Према његовим ријечима, у монографији је акценат на чувеним херцеговачким брендовима као што су пршут, сиреви из мијека торотан и шкрпавац, аутентичне сорте попут жилавке и вранца, те љековито биље. Он је истакао да је истраживање трајало четири до пет година, тако да је та монографија свеобухватан приказ нематеријалне културне баштине, двојезична је и доступна читаоцима широм свијета. Уредник часописа "Култура" Слађана Илић указала је да су у овом двоброју часописа еминентни стручњаци и интелектуалци из различитих области културе и науке допринијели указивању на значај културне сарадње Србије и Републике Српске. "Професор Сретен Танасић је, између осталог, предложио да школски програми у свим земљама гдје живе Срби буду јединствени. Изузетан предлог јесте оснивање национално-просветног савета са колегама из Републике Српске, Србије, Хрватске, Северне Македоније и Црне Горе који би указивао на све значајне теме или проблеме којима би требало да се баве одговорни интелектуалци", навела је Илићева.