ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 29. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 29. децембар, 363. дан 2025. До краја године остала су два дана.

1835 - Умро Филип Вишњић, пјесник-гуслар, који је опјевао све значајније догађаје из Првог српског устанка. Вук Караџић је 1815. записао многе његове пјесме, међу којима су најпознатије "Почетак буне на дахије" и "Бој на Мишару". 1890 - Амерички војници су код "Рањеног колена" у Јужној Дакоти масакрирали више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу којима је био велики број жена и дјеце. 1920. - Објављена "Обзнана" Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца о забрани легалног дјеловања Комунистичке партије Југославије. 1921. - Рођен Добрица Ћосић, књижевник, политичар и државник, први предсједник Савезне Републике Југославије, академик. Добрица Ћосић један је од наших највећих романсијера и есејиста. Првим романом "Далеко је сунце", објављеним 1951. представио се као писац страсно заинтересован за револуцију у њеном хуманом виду. У литературу је на велика врата ушао романом "Корени" у којем је, описујући село и прве изданке грађанства обреновићевске Србије, испољио моћан таленат за понирање у најдубље слојеве људске психе. Његов роман "Време смрти", велика је фреска српског друштва уочи и у вријеме Првог свјетског рата. Написао је: "Деобе", "Време власти", трилогију "Време зла", "Откриће", књигу чланака "Седам дана у Будимпешти", есеје "Акција", "Моћ и стрепње", "Одговорност", "Стварно и могуће". 1921. - САД, Велика Британија, Француска, Италија и Јапан потписали Вашингтонски споразум о ограничавању морнаричког наоружања, али је Јапан изабрао исти датум 1934. да иступи из споразума. 1926. - Умро аустријски писац Рајнер Марија Рилке, један од највећих лиричара њемачког језика. Студирао је историју умјетности, књижевност и филозофију у Прагу, Минхену и Берлину, а затим га је истраживачки дух одвео на путовања широм Европе и Африке. Комплетна личност, повучен у себе и преосјетљив, постао је израз једног времена и свијета на размеђи Истока и Запада, посебно мјешавине словенског и германског. Дјела: збирке "Нове пјесме", "Девинске елегије", "Сонети Орфеју", "Мелодија о љубави и смрти", "Књига часова", "Пјесма о љубави и смрти корнета Кристофа Рилкеа", "Књига слика", "Часловац", роман "Записи Малтеа Лауридса Бригеа". 1940. - Њемачко ваздухопловство извело највеће бомбардовање Лондона у Другом свјетском рату, које је британској пријестоници нанијело највећа разарања након "великог пожара" 1666, када су уништене четири петине града. 1941. - Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини у Другом свјетском рату, у писму вођи нацистичке Њемачке Адолфу Хитлеру, нагласио да прије прољећа, према заједничком плану и уз ангажовање италијанских и њемачких снага, морају да буду ликвидирана жаришта устанка у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. 1942. - У Бихаћу у Другом свјетском рату основан Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије. Послије ослобођења та организација је често мијењала име - Народна омладина Југославије, Савез омладине Југославије, Савез Социјалистичке омладине Југославије. Распала се 1991. послије отцјепљења четири југословенске републике. 1972. - Приликом пада путничког авиона "локид Л-1011" америчке компаније "Истерн ерлајнз" у мочвару Еверглејдс на Флориди погинуло 99 људи. 1973. - Филипински диктатор Фердинанд Маркос, штићеник САД, наставио да влада по окончању другог предсједничког мандата - када, према уставу, није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао је декретима све док у побуни није збачен с власти 1986. 1984. - Умро српски писац Гвидо Тартаља, кога су поједини књижевни критичари назвали "Змај савремене књижевности за дјецу". Објавио је више од 30 књига, а за многе његове пјесме компонована је музика за дјечије хорове. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Дјела: збирке пјесама "Песма и град", "Лирика", "Зачарани круг", "Срмена у граду птица", "Песме", пјесме за дјецу "Оживела цртанка", "Шта месеци причају", "Од облака до маслачка", "Дедин шешир и ветар", "Гусарска дружина", "Први лет". 1986. - Умро енглески државник и публициста Морис Харолд Макмилан, премијер Велике Британије од 1957. до 1963. Претходно је у кабинетима конзервативаца био државни подсекретар, министар авијације, стамбених питања, одбране, финансија и иностраних послова. Дјела: политички списи "Средњи пут", "Економски аспекти одбране", мемоари о Другом свјетском рату "Вјетрови промјене", "Избијање рата", "Плима среће", "Јахање олује". 1989. - Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као "државни непријатељ" провео пет година у затвору. Он је наслиједио Густава Хусака, који је претходно под притиском јавности поднио оставку. 1992. - Скупштина Савезне Републике Југославије /СРЈ/ изгласала неповјерење првој влади СРЈ Милана Панића, која је запала у кризу мјесец дана прије тога, кад је из ње иступило троје министара из Србије. За вршиоца дужности премијера именован је потпредсједник Владе Радоје Контић. 1993. - Ватикан и Израел, послије 2.000 година углавном непријатељских односа Римокатоличке цркве и Јевреја, усвојили документ о међусобном признању Свете столице и јеврејске државе. 1996. - Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је послије 36 година званично окончан посљедњи и најдужи грађански рат у централној Америци. 2020. - Умро Пјер Карден, француски модни креатор. Рођењем Италијан, у француску је доведен као дете. Студирао је архитектуру али се од најранијих дана посветио моди. Године 1946. почиње да ради у модној кући Кристијана Диора, да би 1949. основао сопствену модну кућу. 2022. - Умро бразилски фудбалер Едсон Арантес до Насцименто, познатији по надимку Пеле. Једини је фудбалер у историји који је три пута освојио наслов свјетског првака, 1958, 1962. и 1970. године. Међународна Фудбалска асоцијација /ФИФА/ Пелеа је прогласила најбољим фудбалером, а Међународни олимпијски комитет најбољим спортистом 20. вијека. 2022 - Преминула је Вивиен Вествуд, британска модна дизајнерка и пословна жена, највише заслужна за увођење панк и новоталасне моде у мејнстрим. 2024. - У 101. години умро Џими Картер /Џејмс Ерл Картер Млађи/, некадашњи амерички предсједник /1977-1981/.