БЛАГОВИЈЕСТИ - ПОЧЕТАК СПАСЕЊА ЧОВЈЕЧАНСТВА

БЕОГРАД, 7. АПРИЛА /СРНА/ - Благовијести представљају почетак спасења човјечанства, а у српској традицији имају посебан значај као празник жена које су кроз историју, као богоносци, сачувале духовни идентитет и васпитале највеће српске светитеље, изјавио је за Срну теолог Небојша Лазић.

Лазић је рекао да се Благовијести обиљежавају као сјећање на најблажу вијест о рођењу Христа Спаситеља, која је требала да човјечанству донесе мир јер су људи постали узнемирени и оптерећени. "Блага вијест је да долази Спаситељ, да долази спасење за сваког човјека појединачно. Благе вијести су вијести које преносе анђели да би умирили нашу немирну душу. Зато је то почетак спасења, а круна је васкресење Христово", навео је Лазић. Лазић је подсјетио да се у народу вјерује да ће година бити онаква какво буде вријеме на Благовијести. "Често се каже да ко буде добио сутра добре, благе вијести, добијаће их током читаве године", додао је он. Пошто је овај празник посвећен и Богородици и чину зачећа, те се сматра великим празником жена, које се моле за пород и здравље дјеце, Лазић је рекао да жене имају највеће достојанство, јер се у Светом писму први пут у историји човјечанства говори да су мушко и женско једно. Он је истакао да је српски народ имао много васпитача, па је тако светости Светог Саве допринијело добро васпитање мајке Ангелине, док се Никола Тесла побожности учио од своје мајке и ујака. Лазић је указао да су кључ друштва и породице управо жене, од којих је много светих у српском народу, чији су носиоци вјере биле и у каснијим временима - и у комунизму и у Одбрамбено-отаџбинском рату. "Жене су сачувале и пренијеле нашу вјеру и, захваљујући нашим мајкама и бакама, имамо вјеру и прилику за спасење", рекао је Лазић, који је уједно честитао и крсну славу Новинске агенције Републике Српске – СРНА - Благовијести. Благовијести се славе 7. априла, а тај дан представља сјећање на тренутак када је архангел Гаврило јавио Богородици радосну вијест да ће родити Исуса Христа.