ГУЛИЋ: НДХ ЋЕ ОСТАТИ ЗАПАМЋЕНА САМО ПО ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

БЕОГРАД, 10. АПРИЛА /СРНА/ - Независна држава Хрватска /НДХ/ остаће у историји запамћена по геноциду над српским, јеврејским и ромским народом и ни по чему другом, оцијенио је историчар Милан Гулић.

Гулић је поводом 85 година од оснивања НДХ, која је проглашена на данашњи дан 1941. године, подсјетио да је та држава формирана захваљујући нападу Њемачке и Италије на тадашњу Краљевину Југославију и окупацији њене територије. Он је указао да је територија Југославије распарчана и да је највећи дио њеног средишта заузела НДХ, која је формирана захваљајући подршци нацистичке Њемачке и фашистичке Италије. "У свом уређењу она се на њих и угледала и ослањала и за вријеме њеног постојања фомирана је читава мрежа концентрационих логора. Готово да је основни циљ те државе био истребљење непожељних народа, у првом реду српског", рекао је Гулић за Срну. Он је истакао да је НДХ за четири године постојања остала упамћена само по томе што је извршила геноцид над српским, ромским и јеврејским становништвом, у потпуности слиједећи своје узоре из Берлина и Рима. "У том смислу не постоје никакви други трагови њеног постојања. Ни по чему другом неће бити упамћена сем по несрећи коју је донијела просторима на које је протегла своју власт", нагласио је Гулић. Он сматра да, упркос теоријама да НДХ није била држава у правом смислу те ријечи, већ марионетска творевина или кондоминијум Њемачке и Италије, нема дилеме да је то била држава, иако је у формалном смислу била призната од свега 12 других држава, од којих неке нису биле међународно признате, већ су биле окупиране територије Њемачке или Јапана. "Али, била је држава, јер је имала територију на којој је владала, а постојале су њене институције и постојао је народ који је признавао као своју државу", објаснио је Гулић. Према његовом мишљењу, негирањем чињенице да је НДХ била држава смањује се карактер злочина који је починила и своди се на злочин групе људи, што није природа злочина који је починила НДХ. "Неријетко се релативизацијом онога што је НДХ починила говори да она није била независна, да није била држава и да није била хрватска. Она је била независна колико је то било могуће за те околности, била је држава, јер је имала јасно одређене институције и законодавни систем. Била је тоталитарна држава, али ипак држава. И она јесте била хрватска", нагласио је Гулић. Он сматра да ће се тешко наћи примјер да је негдје у свијету постојала држава попут НДХ која је хтјела да уништи толики проценат свог становништва. "Можда можемо да причамо о режиму Пола Пота у Камбоџи, али је то нешто што је рађено у потпуно другом времену и у другачијим околностима. Овдје је држава хтјела да уништи готово трећину сопственог становништа с обзиром да су Срби представљали скоро трећину становништва на територији коју је НДХ захватила", рекао је Гулић. Он је додао да га не чуди то што је идеологија такве државе још жива и што у данашњој Хрватској НДХ и усташки режим покушавају да се рехабилитују за све, а нарочито за стравичне злочине. Према његовој оцјени, таква релативизација данас не би била могућа да није било релативизације у читавом раздобљу након Другог свјетског рата, која није ишла у правцу тога да покушавају да се сакрију размјере злочина. "То се није радило у социјалистичкој Југославији. Међутим, вршена је вјештачка симетрија, гдје је поређен усташки режим у НДХ са монархистичким снагама које су биле антифашистичке и са Југословенском војском у отаџбини. Те двије ствари ни на који начин не могу да се пореде", сматра Гулић. Када се са тим не рашчисти, већ се ствара вјештачка симетрија, додао је Гулић, онда се омогућава да једна идеологија, која је требало да буде поражена попут нацистичке у Њемачкој или фашистичке у Италији, на неки свој начин преживи. "И онда, када се са тим не суочите и када та идеологија преживи, у неком другом временском оквиру она се поново појави и има свој спољни израз, против ког се нико од оних који одлучују данас ни не буни. Реакција на оно што се дешава у Хрватској у принципу нема ни у Бриселу, нити у другим центрима одлучивања у ЕУ", указао је Гулић. Он је истакао да се данас и те како кокетира са пораженим идеологијама из времена Другог свјетског рата, и то не само у Хрватској, него и у другим дијеловима Европе. НДХ је проглашена 10. априла 1941. године и трајала је до краја Другог свјетског рата, систематски прогонећи и убијајући Србе, Јевреје, Роме и све који се нису уклапали у њен програм "Велике Хрватске" и расистичке теорије, које су биле озакоњене. Убрзо по оснивању НДХ формирани су концентрациони логори, међу којима су најпознатији Јасеновац и Јадовно, као и логори за жене и дјецу попут Старе Градишке, Јастребарског и Сиска. Према подацима Спомен подручја "Доња Градина", само у Јасеновцу је страдало 700.000 људи. Међу њима је било 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста, а убијено је и око 20.000 дјеце. Десетине хиљада људи усмрћено је у осталим логорима, као и на стратиштима попут Пребиловаца, Глине, Гаравица, Брода на Дрини и многим другим мјестима широм данашње Хрватске, БиХ и Срема. На територији НДХ-а, која се протезала до Земуна, убијено је више од 75.000 дјеце, претежно српске националности.