ВЛАДИКА ДИМИТРИЈЕ У ПОНЕДЈЕЉАК СЛУЖИ СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ У ХРАМУ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ

БРАДИНА, 20. МАЈА /СРНА/ - У Брадини код Коњица у понедјељак, 25. маја, биће служена света литургија у Храму Вазнесења Господњег, након чега и парастос поводом 34 године од страдања српских цивила у овом селу.

Парох коњички јереј Бранимир Боровчанин изјавио је Срни да ће литургија почети у 10.00 часова, а служиће је Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије. Он је рекао да ће након тога бити служен парастос у знак сјећања када су прије 34 године злочинци из редова муслиманских и хрватских снага спалили ово и околна села и на најбруталнији начин убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а овај храм запалили и срушили. Према његовим ријечима, након помена и полагања вијенаца на спомен-обиљежје српским жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата у порти, у сали поред Храма биће организован ручак за учеснике овог духовног и меморијалног догађаја. Боровчанин је позвао породице страдалих Срба, преживјеле Брадињане, вјернике и људе добре воље да у понедјељак дођу у Брадину и да сви заједно, молитвено и на достојанствен начин, одају почаст страдалим Србима на подручју Коњица током Одбрамбено-отаџбинског рата. За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао, мада се пред Судом БиХ води маратонски процес против више припадника тадашње такозване Армије БиХ и ХВО-а у предмету "Есад Рамић и остали", који су оптужени за убиства, мучења и прогон српског становништва у Брадини и околини. Један од оптужених за конкретна убиства у Брадини био је Миралем Мацић, али је поступак против њега обустављен због смрти. Такође, за злочине у логорима Челебићи и Мусала, гдје су били затворени Срби из Брадине, претходно је одговарало неколико лица пред Хашким трибуналом и домаћим судовима. Представници удружења жртава и званичници Републике Српске често наглашавају да главни наредбодавци и већина директних извршилаца масакра у Брадини, у којем је убијено најмање 48 цивила, још нису правоснажно осуђени. МУП Републике Српске раније је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва. Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће. Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске. Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана "саплитали о лешеве најмилијих", као и да је "команда хрватске и бошњачке паравојске платила нека лица ромске националности који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села". Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича. Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански /поријеклом Чех/, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима. Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву /већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе и у иностранству/, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров и на тај начин спријечено даље пропадање. Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи више нико од православних.