СОЛОМУН: ВАЖНО ЗАШТИТИТИ ДОМАЋЕ РЕСУРСЕ

БАЊАЛУКА, 5. ЈУНА /СРНА/ - Република Српска је у посљедњих неколико година интензивирала израду законодавног и стратешког оквира заштите животне средине, али и има много простора за додатно унапређење, изјавила је Срни професор Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци Маријана Каповић Соломун.

Она је нагласила да Република Српска има природни капитал, институционалну инфраструктуру, академске и стручне капацитете и регионалне партнере неопходне за зелену транзицију, али да су потребни политичка воља, стрпљење и стратешко промишљање. Соломунова је, поводом 5. јуна - Свјетског дана животне средине, навела да је за Републику Српску, чија је привреда и традиција дубоко укоријењена у природним ресурсима, шуми, земљишту, води, овај дан још једна прилика да се укаже на значај одрживог кориштења и заштите ресурса. "Република Српска располаже значајним природним богатствима - шуме и шумска земљишта покривају више од 50 одсто територије, водни ресурси и биодиверзитет нас чине једним од најбогатијих земаља Европе. Ипак, убрзани процеси деградације земљишта, загађење вода и ваздуха, умањују ову природну вриједност из године у годину", указала је Соломунова. Она је, говорећи о квалитету ваздуха у градовима Републике Српске, упозорила да посебно у Бањалуци у зимским мјесецима буду забрињавајуће вриједности концентрације чврстих честица /пм10 и пм2,5/, прије свега усљед индивидуалних ложишта, али и загушеног саобраћаја и урбанизације која поприма размјере епидемије. Соломунова је нагласила да Свјетски дан заштите животне средине ове године носи поруку о климатским промјенама и утицају на живи свијет и екосистеме. "Климатски модели за Балканско полуострво предвиђају наставак тренда пораста просјечне температуре, смањење количина падавина у вегетационом периоду и интензивирање екстремних временских догађаја. За Републику Српску то конкретно значи дуже суше, интензивније поплаве, шири ареали пожарне опасности, смањење биодиверзитета и притисак на водне ресурсе", упозорила је Соломунова. Она сматра да управљање отпадом и даље остаје слаба тачка система, те упозорава да несанирана одлагалишта и дивље депоније постоје у готово свим локалним заједницама, а стопа рециклаже далеко заостаје за просјеком ЕУ. "Недостатак интегрисаног мониторинга стања земљишта, вода и ваздуха онемогућава доносиоце одлука да доносе одлуке на основу поузданих, ажурних података — а без добрих података нема ни добре политике", рекла је Соломунова. Соломунова сматра да је један од важних недостатака законодавног оквира непостојање закона о заштити земљишта Републике Српске. "То треба бити полазна основа за успостављање мониторинга земљишних ресурса Републике Српске, који ће обухватити сва земљишта, а не само пољопривредно, које код нас подлијеже повременој контроли плодности, а што опет не представља мониторинг", рекла је Соломунова. Свјетски дан животне средине обиљежава се сваке године 5. јуна, након што је 1972. године у Стокхолму одржана Конференција о заштити животне средине. Циљ је да се мотивишу појединци и друштво у цјелини као могући покретачи значајних промјена на путу унапређења и заштите животне средине.