БРУЦЕЛОЗА СЕ ШИРИ МЕЂУ СТАНОВНИШТВОМ, НАЈВИШЕ ЗАРАЖЕНИХ У СРЕДЊОБОСАНСКОМ КАНТОНУ

ТРАВНИК, 13. ЈУНА /СРНА/ - Највише случајева бруцелозе међу становницима у ФБиХ, гдје се посљедњих мјесеци шири, забиљежено је у Средњобосанском кантону у којем расте број обољелих, укључујући и дјецу.

Амир Булут, предсједник Удружења пољопривредних произвођача млијека и меса у Средњобосанскомн канотну, каже да је од јануара до априла заражено 22 људи бруцелозом, а да их је 28 било у мају. "И у јуну је пријављен један случај зараженог дјетета, а то је само у Кантоналној болници у Tравнику. Има их и у Клиничком центру у Сарајеву, те у болници у Зеницу. Стање је алармантно", рекао је Булут за "Независне новине". Појаснио је да је проблем код људи који нису у систему организованог откупа млијека и меса, па ту ветеринари не спроводе обавезне мјере, односно не ваде крв и анализе. "У Зеничко-добојском кантону и код нас је баш лоша ситуација", истакао је Булут. Према његовим ријечима, најгоре стање је у Витезу, Јајцу, Фојници и Кисељаку. "Знам да је у понедјељак у Горњем Вакуфу требало бити уништено 37 оваца код једног човјека. Tакође, у Јајцу су биле заражене краве, а у Фојници је човјек заразио 15 људи који су од њега узимали козје млијеко, које због његових савјета није прокувано. Он није спровео никакве контроле", тврди Булут. Из Службе за епидемиологију заразних болести Завода за јавно здравство ФБиХ рекли су да је, према подацима надзора над заразним болестима, од почетка године до априла пријављен 51 случај бруцелозе. Бруцелоза је бактеријска зооноза која се преноси са заражених животиња /говеда, свиња, коза и оваца/ на људе, најчешће конзумацијом непастеризованог млијека и млијечних производа, али и директним контактом са зараженим животињама или њиховим ткивима и излучевинама. Болест се манифестује симптомима сличним грипу, попут повишене температуре, знојења, слабости, болова у мишићима и зглобовима те опште малаксалости. У случају неадекватног лијечења може довести до компликација и дуготрајних здравствених проблема, укључујући захваћање зглобова, срца или других органа. Најважније мјере превенције укључују избјегавање конзумације непастеризованог млијека и млијечних производа, примјену хигијенских и заштитних мјера при раду са животињама те спровођење ветеринарског надзора и контроле болести код животиња.