НУЖДИЋ: ЗЛОЧИН У ЗАЛАЗЈУ И САСАМА ЈЕДАН ОД НАЈТЕЖИХ У СРЕДЊЕМ ПОДРИЊУ

БАЊАЛУКА, 10. ЈУЛА /СРНА/ - Напад муслиманских снага на Залазје и Сасе 8. јуна и на Петровдан, 12. јула, 1992. године један је од најтежих злочина над Србима у средњем Подрињу, а посмртни остаци неких од убијених до данас нису пронађени, рекао је в.д. директора Републичког центра за остраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић је рекао да су велики хришћански празници, као и много пута кроз историју, били дани страдања српског народа. "Тијела неких од убијених била су оскрнављена након смрти, због чега је Суад Самајловић правоснажно осуђен на свега три године затвора. Осим ове пресуде, за овај злочин нико више није правоснажно осуђен", рекао је Нуждић Срни поводом предстојећег обиљежавања 34 године од страдања Срба у Залазју и Сасама код Сребренице. Нуждић је нагласио да су Срби из средњег Подриња били изложени злочинима од почетка рата, подсјетивши да је 8. маја 1992. године убијен народни посланик Горан Зекић. "Само мјесец дана касније, 8. јуна 1992. године, први пут је нападнуто село Залазје и убијено је девет лица, а већи дио села је спаљен и разорен. Овај напад био је увертира за трагедију која ће услиједити", указао је Нуждић. Истакао је да су малобројни и слабо наоружани браниоци села пружали су отпор, покушавајући да омогуће цивилном становништву да се повуче на безбједну територију. "Упркос њиховој жртви, село је спаљено, а многи Срби убијени или заробљени. Међу заробљенима је била група Срба у којој је био судија Слободан Илић. Одведени су у Сребреницу, гдје су након заробљавања убијени. У истом периоду у Сребреници је убијена и медицинска сестра Радивојка Милановић, као и још једна Српкиња", каже Нуждић. Закључио је да је Републички центар документовао и овај злочин како би истина остала забиљежена и да жртве не би биле препуштене забораву. У Залазју у општини Сребреница на Петровдан биће обиљежене 34 године од страдања 69 српских цивила и војника на Петровдан, 12. јула 1992. године, у овом селу и у Сасама, као и у Биљачи и Загонима на подручју Братунца. Осим 69 погинулих и великог броја рањених, тог трагичног Петровдана нестала су 22 Србина од којих је 10 случајно пронађено и ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су послије више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док је двоје ексхумирано, идентификовано и сахрањено раније. Десет несталих још није пронађено губи им се сваки траг у логору у бившој сребреничкој полицијској станици. Од заробљених нико није преживио и нико није одговарао за њихова убиства.