ХРИШЋАНИ ОДБРАНИЛИ БЕОГРАД - МЕХМЕД ДРУГИ СЕ ПОВУКАО

БИЈЕЉИНА, 22. ЈУЛА /СРНА/ - Турска војска султана Мехмеда Другог Освајача, послије тешког пораза и рањавања султана, одустала је 23. јула 1456. године од опсаде Београда.

Град је опколило око 150.000 Турака са 200 топова, а бранила га је здружена хришћанска војска у којој су се, уз српске одреде који су се посебно истакли, борили њемачки, угарски и пољски крсташи, под командом ердељског војводе Јаноша Хуњадија, у српским народним пјесмама познатог као Сибињанин Јанко. Значај хришћанске побједе, у којој је учествовао и српски деспот Ђурађ Бранковић, састоји се у привременом заустављању турских освајања и даљег продора ка Западној Европи. Подневна звона, према налогу папе Калиста Трећег, прослављају овај догађај све до данашњих дана. Папа је 6. август прогласио даном Београдске побједе, који је требало да се слави у цијелом хришћанском свијету. Најзначајнији београдски браниоци Хуњади и Капистран слали су писма угарском краљу, папи, племићима, Венецији и миланском војводи. Папа је вијест о побједи разносио даље, па је она стигла и до етиопског владара. Вијест о побједи ширили су и Дубровчани, наређено је да се свуда приреде свечаности у част побједе код Београда, а папа је сматрао овај догађај најсрећнијим у свом животу. Побједу хришћана обиљежио је и губитак најзначајнијих бранилаца. Наиме, у полуразореном граду дошло је до ширења заразних болести, међу којима је била куга, од које је у августу у Земуну умро и Хуњади. Капистран је умро 23. октобра 1456. у Илоку, а прије краја те године умро је и српски деспот Ђурађ Бранковић. Опсада Београда 1456. године представља други велики напад Турака на овај град који се догодио између 4. и 22. јула. Након пада Цариграда, главни противник Османлија на Западу била је Краљевина Угарска. Султан Мехмед Други Освајач покренуо је велику војску са циљем да освоји Смедерево, пријестоницу српског деспота Ђурђа Бранковића, и Београд, најзначајније угарско упориште на јужној граници. Тих дана се на небу појавила репата звијезда, "која досезаше до земље". Ондашњи, сујевјерни свијет сматрао је да ова појава, касније названа Халејева комета, доноси несрећу. Београду је у помоћ притекао Хуњади, уз којег су углавном били његови стари саборци, прекаљени борци и извјестан број најамника, чије је прикупљање помогао и Бранковић, чије су снаге непосредно прије напада на Београд одољеле османској опсади Смедерева. Турску војску је предводио султан Мехмед Други, а њена бројност се кретала од 100.000 до 160.000 војника. Према подацима савременика, број бродова се кретао од неколико десетина до 200. Султан је тражио помоћ од својих вазала - од босанског краља тражио је 10.000 људи, од херцега Стефана Вукчића Косаче 8.000, а од војводе Петра Првог Павловића 4.000 и одговарајућу количину намирница од сваког од њих. Међутим, они су одбили да пошаљу помоћ, истичући како ће плаћати само редован данак.