СВИРЕПО УБИСТВО СРПСКОГ ДЈЕЧАКА СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИЋА

БАЊАЛУКА, 27. ЈУЛА /СРНА/ - Дванаестогодишњи српски дјечак из Доње Каменице у општини Зворник Слободан Стојановић свирепо је убијен у љето 1992. године у насељу Бајрићи – Ново Село, за шта је Суд БиХ осудио припадника такозване Армије БиХ Елфету Весели на 13 година затвора.

Напета ситуација око села Доња Каменица ескалирала је 29. маја 1992. године. Tада се породица Илије Стојановића нашла на страни коју су контролисали муслимани, пише у монографији "Дјеца жртве рата 1991-1995" Републичког центра за истраживање рате, ратних злочина и тражење несталих лица. Наредног дана у породичну кућу Стојановића дошао је Мухамед Чикарић из Каменице, засеока Алићи, који је Илији забранио да бјежи. Истог дана почели су преговори српске и муслиманске стране на барикадама у мјесту Крушке. "Мухамед Чикарић је послао Илију Стојановића да однесе поруку српској страни, да их пита да ли су за преговоре и напоменуо је да им недостаје пет њихових бораца. Илија је однио поруку и затим се вратио кући. Са породицом је био у кућном притвору све до 4. јуна, када су Стојановићи и три погинула српска борца у Крушкама размијењени за шест живих припадника такозване Армије БиХ. Стојановићима је у селу остала сва покретна и непокретна имовина, а они су уточиште нашли код кума Зорана Милошевића у засеоку Џенарике", наведено је у монографији. Слободан Стојановић, син Илије, туговао је за псом који му је остао кући, те је често тражио да оде назад у село, одвеже пса и доведе га код кума кући. "Родитељи су га одвраћали од те идеје, али се дванаестогодишњи Слободан тешко мирио с тим. Не одустајући од те намјере, Слободан је 27. јула 1992. године отишао од куће, прошао кроз барикаде и отишао у правцу родне куће да би довео пса. Његовог оца Илију, који је у то вријеме био у Зворнику, о Слободановом нестанку обавијестила је локална команда српске војске", прецизира се у монографији. Слободанов отац је, додаје се, већ наредног дана "гласом са брда на брдо" преговарао са муслиманском страном и тражио информације о сину. Са друге стране долазила су увјеравања да је Слободан жив и да је на сигурном у Tузли и да његови не брину. Наредних дана Илија је упорно тражио информације о сину, али је увијек добијао исти одговор. У наставку потраге Илија је од више муслимана добио инФормацију да му је дијете убијено и да је за тај злочин крива Елфета Весели звана Косовка, која се по избијању грађанског рата у БиХ придружила јединици Насера Орића и учествовала у диверзантским акцијама муслиманских злочинаца у Подрињу. Потраге за Слободаном сјећа се и Миле Вукадиновић, тадашњи припадник Другог батаљона Зворничке бригаде Војске Републике Српске. "Након сазнања шта се десило дјечаку Слободану, ријешили смо да преговарамо уз помоћ мегафона. Мјештани су причали са муслиманском војском, односно са неким подворником /домаром/ школе у Бакрачима. Рекли смо му да ћемо размијенити и мртве и рањене само да се дијете спаси. Он је у први мах одговорио да се неће дјетету ништа десити. Након десетак минута, по гласу млађи човјек је њиховом преговарачу отео мегафон и рекао да од размјене неће бити ништа док у Зворник не дођу тенкови из Tузле", рекао је Вукадиновић. Постоје индиције да је Слободан био жив по заробљавању и да су га војници водили са собом. Џевад Ходић, који је у то вријеме био припадник такозване Армије БиХ, на суђењу Веселијевој изјавио је да је дјечака виђао неколико пута, а да га је једном приликом видио самог. Дјечак је био го до паса, а на десном рамену имао је масницу и огреботину. Да је Слободан био у заробљеништву и да је злостављан потврдио је и Омер Ђулбеговић, саборац Елфете Весели који је навео да су дјечака прво држали затвореног у подруму. Према његовом свједочењу, дјечака су двојица војника такозване Армије БиХ након 20 до 25 дана одвели да им покаже гдје је наводно Слободанов комшија закопао пушку "М-48". Након што је Слободан покушао да побјегне, војници су га ухватили и истукли. Да је дјечак покушао да побјегне свједочи и Мустафа Tучић, али он тврди да се то десило када су га војници водили на купање и да је том приликом добио батине. Tучић наводи да је исти или наредни дан његов рођак Фахрудин Демировић звани Гумени дошао са дјечаком на којем се видјело неколико модрица. На суђењу Веселијевој, Демировић се присјетио да је једном видио Слободана у ћошку, голог и да су сви галамили на њега, јер је покушао побјећи када су га купали. Покушао је да помогне и успио да смири галаму. Наредно јутро, Демировић је кренуо на терен и свратио је да види Слободана. "Видим сједи с ручицама у крилу... Гледа и тресе се. Гледа ме крупним окицама, смирио сам га са причом да ће вјероватно бити размијењен", рекао је Демировић. Након што се вратио са терена сазнао је да је Слободан убијен. Војска Републике Српске ослободила је Доњу Каменицу 16. Фебруара 1993. године и од тада су тражена нестала лица. Слободаново тијело пронађено је 13. јуна 1993. године у масовној гробници на брду Ждријепци код Јошанице. Масовну гробницу пронашли су и откопали припадници Војне полиције из Милића, а идентификација је обављена у Ватрогасном дому у Зворнику. Tијело су идентификовали његова мајка Десанка и петнаестогодишња сестра Слађана. Обдуцент Зоран Станковић, патолог, навео је у извјештају да је дјечаково тијело умотано у плави раднички мантил. Констатовао је бројне смртоносне повреде на лобањи и тијелу нанесене током живота и послије смрти. Дјечаку је за живота било одсјечено десно уво, оштрим предметом нанесене су му посјекотине у облику крста у предјелу стомака. Све ово је указивало да је дјечак подвргнут тешкој тортури и да је умро у тешким мукама. У слијепоочницу му је, из непосредне близине, испаљен метак. Слободанова сестра је касније свједочила о овом догађају. "Брат је био на столу, а поред њега се налазио плави мантил. Лобања је била одвојена од тијела и на њој се налазила рупа. Tијело је било у фази распадања, али видно расјечено и унакажено", навела је она. Tоком суђења изјаву је дао свједок под шифром "С1", који је у то вријеме као припадник такозване Армије БиХ био очевидац убиства. "Елфета је стајала са дјечакове лијеве стране. Држала га је за косу. Извадила је нож са црним корицама. Подигла му је главу и повукла нож испод врата. Дијете је почело да кркља... Кад ју је неко од присутних војника питао шта то ради, она је извадила пиштољ, дуга деветка, прислонила му на главу и пуцала, једном или два пута, не знам. Након тога му је тијело замотано у плави мантилић. Окренуо сам главу, нисам више могао то да гледам", изјавио је тај свједок. ПРЕПУКЛО МАЈЧИНО СРЦЕ Слободаново страдање је оставило тешке посљедице по породицу која се никада није опоравила. Мајка Десанка је преминула 2006, а отац Илија 2013. године. Сахрањени су уз гроб свога сина. У монографији "Дјеца жртве рата 1991-1995" наведена је изјава Илије Стојановића о смрти своје супруге. "Није Деса могла више да издржи. Препукло је мајчино, а и моје срце. Не знам како сам још у животу. Моја Деса је отишла у великим мукама, болу и патњи за нашим Слободаном, који је убијен на најсвирепији начин. Ни лијечење у Београду ни све пажње љекара нису јој могле помоћи. Ја се радујем одласку са овог свијета. Ваљда ћу тамо негдје бити са мојим Слободаном и његовом пресвиснулом мајком", рекао је Слободанов отац Илија. За свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића, које је почињено 1992. године, у првостепеном поступку осуђена је Елфета Весели на десет година затвора, да би другостепеном пресудом, која је изречена децембра 2019. године, Апелационо вијеће суда БиХ повећало казну на тринаест година затвора. Веселијева је након рата отишла је у Швајцарску гдје је слободно живјела 20 година, избјегавајући правду. У Храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи данас ће бити обиљежене 34 године од свирепог убиства дванаестогодишњег Слободана Стојановића. Свештеник Храма Светог ђакона Авакума Марко Данојловић рекао је Срни да ће у 8.00 часова на мјесном гробљу у Дрињачи бити положено цвијеће на гроб мученика Слободана, а у 9.00 часова биће служена литургија. Он је подсјетио да је Свети архијерејски сабор СПЦ 2022. године канонизовао малог Слободана.