ЧУЧАК: У ХРВАТСКИМ ЛОГОРИМА СВАКИ ДАН БИО БОРБА ЗА ГОЛИ ЖИВОТ

БАЊАЛУКА, 28. ЈУЛА /СРНА/ - Мирослав Чучак из Требиња свједочио је за Меморијални центар Републике Српске о боравку у заробљеништву у хрватским логорима "Габела", "Метковић", "Опузен", загребачком логору "Керестинец" и сплитској "Лори", гдје је током шест мјесеци 1992. године преживио највеће тротуре и гдје је, како се присјетио, сваки дан био борба за голи живот.

"Молио сам их за смрт. Молио сам их као Господа Бога да ме убију. Не, кажу, скуп је метак за четника. Говорили су: `Ви четници треба да патите`", истакао је Чучак, присјећајући се шест мјесеци проведених у хрватским логорима 1992. године. Чучак је напоменуо да су у сплитској "Лори" преживљене најтеже тортуре. "Ланцима су ме везали за врат и вукли читав дан, све док са мене нису спале и посљедње крпе. То је сатанизам. Био сам професионални војник, али тако нешто никада не бих учинио ни највећем непријатељу. Никада. Крста ми часнога и Светог Василија Острошког, никада", рекао је Чучак. За њега је сваки дан у заробљеништву био борба за голи живот. "Сат у логору траје сто година јер само чекаш смрт. Не знаш да ли ће те убити, заклати ножем или ударити маљем у главу", присјетио се Чучак. О логору "Лора" говори као о мјесту на којем људски живот није имао никакву вриједност. "`Лора` је била најгори логор на просторима бивше Југославије, у срцу `цивилизоване Европе`. Логор смрти, црна `Лора`. Ми смо тамо били само прашина – има те, нема те", рекао је Чучак, који је након шест мјесеци заробљеништва ослобођен у размјени 14. августа 1992. године. Судбина породице Чучак обиљежена је страдањем кроз генерације - у јаме код Пребиловаца бачено је 14 чланова ове породице, а током Одбрамбено-отаџбинског рата живот је изгубило још седморо његових сродника, са очеве и мајчине стране. "Послије опоравка, Чучак није одустао од борбе, поново је обукао униформу и као припадник Војске Републике Српске остао на ратишту до завршетка рата", навели су из Меморијалног центра Републике Српске.