ФИЛИПОВИЋ: СРБИЈА И СРБИ НИ ДАНАС КАО НИ 1914. НЕ ПРИСТАЈУ НА УЛТИМАТУМЕ

БЕОГРАД, 28. ЈУЛА /СРНА/ - Предсједник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. Никола Филиповић изјавио је Срни да Србија и српски народ ни данас не прихватају ултиматуме као што нису ни у прошлости, због чега страдају, али остају часни и независни.

Филиповић је подсјетио да је непосредно пред напад Аустроугарске на Србију 28. јула 1914. године Београду испоручен ултиматум, те да је већина од тачака прихваћена, али не и она да аустријска војска и полиција "вршљају по Србији". "Србија је тада послала поруку да је независна, суверена земља и да Устав и закон Србије то не могу да дозволе. Србија ту исту поруку јасно свима шаље и данас. Морамо да повучемо паралелу са условима који се данас диктирају Србији за улазак у ЕУ",рекао је он. Он је нагласио да је Србија из Првог свјетског рата изашла са катастрофалним демографским посљедицама, изгубивши трећину становништва, односно 50 одсто војно способних мушкараца, а да су широм Србије и региона на најсвирепији начин убијани српски цивили. "То су неизмерни губици који се осећају и данас. Да не говорим о свим страдањима у 20. веку", рекао је он. Филиповић је истакао да се, када је ријеч о Првом свјетском рату, донекле занемарује да је тај сукоб ујединио цијели српски народ и да су се сви Срби, ма гдје живјели на Балкану, окупили под једну заставу. "Срби из Босне, Лике, Далмације, САД, од којих многи до тада нису крочили на српско тло, ступили су у одбрану своје матице и православља", навео је Филиповић. Он је указао да је план Централних сила био, не само да се избрише генетски код Срба већ да Срби нестану са лица земље. "Била им је намера да се Срби из Босне, Херцеговине и свих крајева под влашћу Аустроугара нагурају против Срба у Србији, али то им у великој мери није успело. Послати су и на Источни фронт да ратују против Руса, али им ни то није успело. Већина Срба се предала српској војсци и ступила у српске ратне добровољце, на шта наше Удружење обраћа посебну пажњу", рекао је Филиповић. Према његовим ријечима, Први свјетски рат и његове жртве заслужују посебно мјесто у националној историји и треба одржавати и организовано обилазити српске ратне меморијале гдје год да се налазе. Он је навео да је Удружење добило благослов Његова светости патријарха Порфирија и потребне дозволе лучке капетаније и Губерније јонских острва да се на дно Плаве гробнице код острва Видо, у којој је сахрањено на хиљаде српских ратника, положи велики камени спомен-крст. "Имамо још мало папирологије, али се надам да ће бити до краја ове године или до почетка следеће", рекао је он. Аустроугарска је 28. јула 1914. године послала званични телеграм Влади Краљевине Србије о објави рата, и то обичном поштом из Беча преко Букурешта, јер су дипломатске везе већ биле прекинуте. У телеграму, који је у Нишу примио премијер Никола Пашић, Аустроугарска је навела да Србија није дала задовољавајући одговор на њен ултиматум од 23. јула након атентата на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, те да се од тог тренутка двије земље налазе у рату. Исте ноћи, аустроугарски бродови на Сави и Дунаву почели су бомбардовање Београда, а прва српска жртва тог рата био је младић Душан Ђоновић, ученик Tрговачке академије и четник у одреду Војводе Вука. На приједлог Архива Србије, овај историјски телеграм је 2015. године званично уписан у Унесков регистар "Сјећање свијета", као документ од изузетног универзалног значаја. Иако је Србија већ у првој години рата однијела побједе у Церској и Колубарској бици, претрпјела је огромна разарања и људске губитке, укључујући повлачење преко Албаније. Према најчешће прихваћеним процјенама, Србија је изгубила око 1,2 до 1,3 милиона становника и више од половине мушког становништва, што је сврстава међу земље са највећим страдањем у Првом свјетском рату. Упркос томе, српска војска се, након пробоја Солунског фронта 1918. године, вратила у отаџбину као побједничка и дала значајан допринос побједи сила Антанте.