ПРЕБИЛОВЦИ МЕЂУ НАЈСTАРАДАЛНИЈИМ МЈЕСTИМА У ДРУГОМ СВЈЕTСКОМ РАTУ

ЧАПЉИНА, 4. АВГУСTА /СРНА/ - Село Пребиловци код Чапљине, у којем је страдало српско становништво од усташа, убраја се међу најстрадалнија мјеста у свијету током Другог свјетског рата због чега је важно не заборавити њихову жртву јер само на тај начин пребиловачки страдалници могу да буду побједници над њиховим џелатима, изјавио је данас Срни историчар Дејан Шкриван.

Шкриван је рекао да је то један од највећих злочина на територији некадашње НДХ. "Ако знамо да је од око 1.000 пријератних становника Пребиловаца крај рата дочекало само њих око 170, то довољно говори које су размјере њиховог страдања", навео је Шкриван, поводом 85 година од страдања Срба у Пребиловцима. Он је навео да у Пребиловцима након тог злочина међу преживјелим готово да није било дјеце, жена и старијих, него су преживјели искључиво мушкарци који су узели пушке у руке да се одбране од окупатора. "Важно је да се данас сјећамо Пребиловаца и њиховог страдања не само у Другом свјетском рату 1941. године, него и у посљедњем рату 1992. године јер на тај начин пребиловачке жртве и трагично страдала учитељица Стана, као симбол тих жртава, могу да буду побједници над њиховим џелатима", навео је Шкриван. У Пребиловцима код Чапљине сутра и у четвртак, 6. августа, биће обиљежено 85 година од усташког злочина над Србима, у присуству званичника из Републике Српске. Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу мјеста. Једина особа која се спасла и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут. Према њеним ријечима, усташе су вадиле бебе из колевки и разбијале дјечије главе о зид школе пред очима мајки. Само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, док из 57 породица нико није преживио погром. Стана Арнаут била је учитељица у Основној школи "Краљ Милутин" у Пребиловцима и њена једина "кривица" била је што није жељела да се одвоји од својих ђака када су је усташе тог августа, 1941. године мучиле на столици, иживљавали се над њом и на крају је испред школе и убили. Учитељица Стана је послије силовања и мучења, заклана, а ужасну смрт доживјели су и њени ученици. На простору Херцеговине било је око 110 стратишта, од којих су већина биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других. Злочин у Пребиловцима је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране. Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима. У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу. Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква /СПЦ/ је исте године канонизовала те жртве. Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја. По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти. Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори. Јапански лист "Асахи Шимбун" сврстао је Пребиловце на четврто мјесто по страдању у 20. вијеку. Размјере усташке бестијалности навеле су италијанског генерала Алесандра Лузана да пошаље детаљан Мусолинију извјештај о злочину над Пребиловчанима. У писму је Лузано истакао да је учитељица Стана Арнаут силована пред њеним ђацима и да су чак и дјевојчице од осам година биле силоване. Лузано је био згрожен чињеницом и да је у злочину учествовао и један свештеник Римокатоличке цркве.