ПРЕДСТАВЉЕНЕ "ПРИЧЕ ИЗ БОЛНИЦЕ ГЛАВНОГ ШТАБА ВРС У СОКОЦУ"

СРЕБРЕНИЦА, 5. АВГУСТА /СРНА/ - У Сребреници је данас промовисана књига "Приче из болнице Главног штаба Војске Републике Српске /ВРС/ у Сокоцу" аутора доктора Борише Стојановића и његовог сина Мира Стојановића, која описује услове организовања ове болнице и нови здравствени систем који је опслуживао око 400.000 становника са тог простора.

Потпредсједник сребреничке Скупштине општине Радомир Павловић рекао је да су описана страдања која су била највећа на простору Српског Сарајева, а да књига најбоље чува од заборава хуманост, надљудске напоре и подвиге медицинских радника у спашавању живота српских бораца и цивила током тешких ратних година. Павловић је указао на значај медицинске службе у ратним условима, што је у овој књизи описано, тако да она представља изузетно историјско свједочанство. Хирург Миро Стојановић, коаутор, син доктора Борише, који је као студент медицине годину дана радио у соколачкој болници, рекао је да је важно да је књига објављена и да буде опомена да се више нигдје не понови нешто слично. "Описан је значај здравствене службе у рату, начин и услови формирања ратних болница на простору данашњег Источног Сарајева након распада здравственог система јер су тада све значајне здравствене установе и опрема остали у Сарајеву", рекао је Стојановић. Посебно је истакао патриотизам, значај описаних случајева тешких операција и спашавања рањеника, о чему треба да уче млади љекари, напоменувши да је књига порука и жеља аутора и осталих љекара из ратних болница Српског Сарајева да се рат више никада не понови. Он је нагласио да се историја понавља и да су српски љекари били принуђени да напусте Сарајево 1941. године, а да су то доживјели и 1992. године. "Као хирург, након рата нисам се сусретао са таком врстом повреда какве су збрињаване у Болници Главног штаба на Сокоцу, а и другим ратним болницама. Књига је важна, јер истинито описује тај период српског здравства и јединствена је хронологија сјећања тог тешког времена", поручио је Миро Стојановић. Аутор књиге хирург Бориша Стојановић рекао је да су Срби и српски доктори протјерани из Сарајева на почетку рата у БиХ 1992. године и око 400.000 становника остало је без здравственог система и болница које су остале у Сарајеву. "Ми који смо остали да пружимо здравствену заштиту народу и војсци, ријешили смо и формирали болнице на Сокоцу, Палама и `Жицу` у Блажују, те активирали рад Болнице Касиндо да буду подршка становништву", подсјетио је Стојановић на прве ратне дане. Да то није учињено, истакао је он, Срба би нестало до Дрине и оствариле би се тежње тадашњег хрватској предсједника Фрање Туђмана који је говорио "Без Срба до Дрине". Он каже да је од 540 српских доктора који су изашли из Сарајева, свега 75 остало у Републици Српској одлучно да пружи помоћ свом народу и војсци. "Многи су отишли, дезертирали и након рата дошли да поврате имовину. Нису сачували част. Оставили су свој народ", рекао је Стојановић. Према његовим подацима, иако су створени минимални услови за рад ратних болница, у њима се интензивно даноноћно пружала помоћ рањенима и болеснима. И војницима и цивилима и Србима и осталима, без разлике. "Било је изузетно напорно. У скромним условима и тешком времену урадили смо 25.000 операција од којих већину изузетно тешких и сложених и спасили животе више од 90 одсто оперисаних, што је изузетан успјех. Радило се даноноћно. Било је периода када три дана и ноћи нисмо излазили из операционе сале, навео је он. Додао је да су у току рата у Болници на Сокоцу имали 86.000 болнички лијечених пацијената и пружили 400.000 услуга осталима. "Располагали смо са свега 300 кревета и минималним средствима, али смо увијек имали довољно залиха крви за извођење операција", подсјетио је Бориша Стојановић. Он је истакао је значај помоћи Југославије, односно Србије, јер су збринуте пацијенте слали у Београд на даље лијечење, што је омогућило квалитетнији опоравак и ослобађање мјеста на Сокоцу за нове пацијенте. "Поносни смо на десетине хиљада спашених рањеника и других пацијената о којима говорим у овој књизи, описујући и неке карактеристичне случајеве и имена спашених", рекао је Стојановић, пуковник и главни хирург некадашње Болнице Главног штаба ВРС у Сокоцу. Он каже да су пружали медицинску помоћ и збрињавали припаднике непријатељских војски, што страни медији нису преносили јер су за све оптуживали Србе, пласирали лажне и неистините вијести о српском народу и војсци. Аутор књиге каже да му је у том исцрпљујућем, али патриотском раду и ентузијазму да се помогне своме народу, најтеже било када је из операционе сале излазио пред родитеље да саопшти да им сину јединцу није било спаса. "Заједно смо плакали. Ту тугу и данас носим и никада ме неће напустити", закључио је Бориша Стојановић. На почетку промоције одата је почаст свим преминулим здравственим радницима ове болнице, као и погинулим борцима ВРС. Промоција ове књиге вечерас ће бити одржана и у Скеланима.