ВЛАДИКА ДИМИТРИЈЕ: НАЈВЕЋА МИЛОСТ ЈЕ ИСТРАЈАВАЊЕ У ИСТИНИ

ПРЕБИЛОВЦИ, 5. АВГУСТА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство владика захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије рекао је да је храм у Пребиловцима подигнут на голготи, да Срби и сви који невино страдају вјерују у истинитога и живога Бога, а да се највећа милост исказује кроз жртву, истину и истрајавање у истини.

Владика Димитрије је истакао да је највећа милост када су људи спремни да се одрекну сваког зла, сваке лажи и сваког лицемјерја, узму крст свој и оду за Господом. "Хвала Богу живоме што се ми окупљамо овдје и што смо се сабрали на овом мјесту. Много смо пута вечерас зазвали милост божију, да нас Господ помилује", рекао је Димитрије у бесједи након богослужења поводом обиљежавања 85 година од усташког злочина над Србима. Он је рекао да је човјек створен за милост божију. "Како је овај свијет, гријехом пао у смрт, отпадање од живог Бога, онда је дошло једно ново стварање, кроз нашег спаситеља Исуса Христа, па се милост Божија пројављује кроз страдање, жртву, кроз мучеништво", поручио је владика. Владика Димитрије је истакао да српски народ истрајава на свједочанству истине, правде, чојства и јунаштва. "Ове мошти светих пребиловачких мученика свједоче да нас Бог није заборавио и да ћемо имати благослова ако останемо на том путу", поручио је владика Димитрије. Пребиловци су једно од мјеста највећег српског страдања у Другом свјетском рату и трајни симбол мучеништва српског народа у Херцеговини. Tоком љета 1941. године усташке јединице НДХ извршиле су систематски злочин над Србима широм Херцеговине, гдје је постојало око 110 стратишта, од којих су већину чиниле крашке јаме попут Голубинке, Корићке јаме, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и бројних других природних бездана у које су жртве бацане, најчешће живе. Масакр у Пребиловцима почињен је између 6. и 11. августа 1941. године. Под командом усташког заповједника Ивана Јовановића Црног убијено је 830 становника села, углавном жена, дјеце и стараца. Већина је жива бачена у јаму Голубинку код Шурманаца, недалеко од Међугорја, док су остали убијени на другим мјестима. У погрому је потпуно угашено 57 пребиловачких породица, из којих није остао ниједан преживјели члан. Пребиловачке жртве дио су укупног страдања српског народа доње Херцеговине, гдје су усташе током 1941. године убиле хиљаде цивила. Посмртни остаци више од 4.000 Срба извађени су 1990. и 1991. године из 13 крашких јама у Херцеговини и 4. августа 1991. године сахрањени у спомен-костурницу у Пребиловцима.