УСВАЈАЊЕ ЗАКОНА О РЕСТИТУЦИЈИ - ПРВИ КОРАК ЗА ВРАЋАЊЕ СРПСКЕ ИМОВИНЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 9. АВГУСТА /СРНА/ - Проблем враћања имовине Срба и Српске православне цркве /СПЦ/ у Сарајеву не може се ријешити апелима, већ искључиво снажним правним и институционалним притиском, а први корак је усвајање закона о реституцији у БиХ, изјавио је Срни истраживач и виши сарадник Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Георгије Вулић.

"БиХ није спровела процес реситуције, а управо бошњачка политичка елита деценијама опструише његово доношење. Без тог закона, свако враћање имовине је изузетак, а не системско рјешење", сматра Вулић. Вулић истиче да је изузетно важна интернационализација проблема. "Право на имовину је основно људско право и овакви случајеви морају бити стална тема пред Европским судом за људска права у Стразбуру и у извјештајима међународних мисија, јер домаћи судови очигледно немају политичку вољу да реагују адекватно. Трећи кључни елемент је правна подршка приватним власницима", поручио је Вулић. Вулић је оцијенио да рад Канцеларија за пружање бесплатне правне помоћи, које су формирале институције Републике Српске, мора бити још снажније подржан, како би било спријечено да се преостала приватна имовина отме кроз административне преваре са земљишним књигама у Федерацији БиХ /ФБиХ/. ПОЗАДИНА ОТИМАЊА ИМОВИНЕ СРБА У САРАЈЕВУ Вулић указује да позадина оваквог односа према имовини Срба у Сарајеву почива на два кључна мотива, од којих је први политичко-демографски како би се створила лажна слика о историји и карактеру овог града, док је други економском. "Док сарајевска политичка и значајним дијелом интелектуална елита формално промовише причу о такозваном `грађанском Сарајеву` и `мултикултурализму`, на терену се дешава нешто сасвим супротно — систематски се затиру трагови српског постојања, задужбинарства и вјерског живота. Покушава се потиснути јасна историјска чињеница да су Срби градили Сарајево, да су у њему вијековима живјели као његов конститутивни дио, учествовали у свим елементима урбанизације, те остављали неизбрисив културни печат", нагласио је Вулић. Он је истакао да се отимањем имовине и онемогућавањем Срба да располажу оним што је њихово, директно спречава било какав економски опоравак и повратак српског народа у тај град. "Економски мотив је подједнако озбиљан. Овдје је ријеч о црквеним и приватним посједима, објектима и грађевинском земљишту чија вриједност достиже милијарде КМ. Бесправним задржавањем, прекњижавањем и давањем те имовине на коришћење трећим лицима, Кантон Сарајево и локалне општине остварују директну материјалну корист од имовине која правно и историјски припада Србима и СПЦ", појаснио је Вулић. СИСТЕМАТИЧНИЈЕ И ГЛАСНИЈЕ ТРАЖИТИ ВРАЋАЊЕ ИМОВИНЕ На питање да ли сами Срби довољно гласно и на прави начин указују на то безакоње Сарајева према њиховој имовини, Вулић сматра да је, ако се ствари посматрају стручно и аналитички, евидентно да указивање на овај проблем није ни довољно гласно, ни довољно систематично. "Иако институције Републике Српске, поједини српски представници у институцијама БиХ и СПЦ улажу одређене напоре, досадашњи приступ је претежно реактиван. Реакције у јавности углавном услиједе тек када до проблема дође - попут скрнављења неког гробља, инцидента на приватним посједима или медијске објаве о спорној легализацији објеката на српској земљи", рекао је Вулић. Вулић је оцијенио да оно што суштински недостаје јесте проактиван, научни и институционални модел дјеловања који подразумијева израду јединственог регистра имовине. "Неопходно је формирати стручно верификован и јавно доступан регистар комплетне одузете и узурпиране приватне и црквене имовине Срба у Сарајеву, подржан прецизним катастарским подацима, историјском документацијом и имовинско-правним власничким листовима", напомиње Вулић. Вулић каже да је неопходан континуитет у међународном наступу. "Питање узурпације имовине не смије бити спорадична тема која се активира повремено, већ константна, аргументована тачка на дневном реду у свим дипломатским и правним разговорима са представницима великих сила", поручио је Вулић. Вулић наглашава да је неопходна и стручна систематизација грађе. "Историјска наука и правна струка морају заједнички систематизовати документацију о српском имовинском, задужбинарском и културном насљеђу у Сарајеву. Прелазак са пасивног и дефанзивног става на систематско, документационо и научно инсистирање на заштити имовинских права једини је начин да се ово безакоње заустави и правно превазиђе", нагласио је Вулић.