БРАТИЋ: ХРВАТСКИ ЗЛОЧИН НА ПЕТРОВАЧКОЈ И ПРИЈЕДОРСКОЈ ЦЕСТИ ЗАВРШНИ ЧИН ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА

БЕОГРАД, 7. АВГУСТА /СРНА/ - Хрватско ракетирање цивилних колона на Петровачкој и Приједорској цести 1995. године био је завршни чин посљедње фазе етничког чишћења које је Хрватска извршила над Србима у војно-полицијској акцији "Олуја", изјавио је за Срну адвокат Душан Братић, пуномоћник породица чији су чланови убијени у тим нападима.

Братић истиче да је низ чињеница које свједоче да, осим намјере етничког чишћења, није било ниаквог војног оправдања за овај злочин. Он каже да је то једини могући закључак имајући у виду да су борбена дејства на територији Хрватске претходног дана, 6. августа, практично престала, јер су јединице Војске Републике Српске Крајине биле разбијене, као и да су јединице Хрватске војске избиле на државну границу са БиХ, како на Банији и Кордуну, дакле у рејону Двора на Уни, тако и На правцу Срб-Доњи Лапац-Кулен Вакуф. Братић наводи да војног разлога за ракетирање српске избјегличке колоне није било и имајући у виду да је главнина избјегличких колона одавно већ била стигла у рејон Бањалуке и налазила се на територији Републике Српске, а да је одлуком хрватског министра одбране престала операција "Олуја". "Није било никаквога војнога оправдања, нити војничког ни стратешког ни оперативног ни тактичког циља да се дејствује, и то ваздухопловним убојним средствима која су намењена за уништење непријатељске живе силе, а не ради неутралисања утврђења и оклопних јединица", каже Братић. Он напомиње да су хрватске снаге дејствовале у рејону кретања цивила на правцу Босански Петровац–Кључ, а нарочито наредног дана на комуникацији Двор на Уни, односно Нови Град–Приједор-Бањалука. Када се све то узме у обзир, истиче Братић, са становишта остварења војничких циљева, једини логичан закључак јесте да су ова дејства наређена и извршена као посебан облик психолошко-пропагандног ратовања, тако да се изврши такозвани "психички контакт“ са цивилним становништвом и да се код њега изазову одређени ефекти. "У конкретном случају, то је требало да буде порука на симболичком ниову - `идите и не враћајте се више, јер када вас овде, на територији друге земље, у дубини туђе територије – 50 километара у рејону Босанског Петровца, односно Кључа и 12 километара у дубини од Двора на Уни, дакле према Бањалуци, овако тучемо, шта ће тек бити уколико се вратите`", нагласио је Братић. Он наводи да једино што се може закључити јесте да је то био заршни чин посљедње фазе етничког чишћења које је извршено у такозваној војно-редарственој операцији "Олуја". Братић наводи да су политички оквири овог етничког чишћења постављени на Брионском састанку, а догађаји на Петровачкој и Приједорској цести елементи су јединственог плана чији је исход био масовни егзодус српског становништва и трајна промјена етничке структуре Хрватске. Према подацима Документационо-верификационог центра "Веритас", на Петровачкој цести и у Сводни код Новог Града убијени су Даринка Дрча /68/, Мика Ковачевић /83/, Крстан Вуковић /45/, Бранко Стијеља /72/, Мирко Стијеља /34/, трудница Мирјана Дубајић /21/, Јовица Дрча /шест/, Дарко Вуковић /13/, Невенка Рајић /12/, Жарко Рајић /10/, Марта Галогажа /60/, Раде Галогажа /40/ и Миле Малобабић /42/. Рањени су Јосипа Дрча, Душан Дрча, Душко Иванежа, Милица Иванежа, Јовица Пиплица, Анте Витас, Душан Беслаћ, Мара Беслаћ, трудница Ведрана Стијеља, Обренко Вуковић, Душан Дракулић, Вида Галогажа, Зорка Галогажа, Сока Малобабић, Сузана Љубишић, Смиља Лајшић, као и дјеца Жељко Дрча /13/, Душка Дрча /девет/, Зорица Беслаћ /осам/, Рајко Галогажа /10/, Горан Галогажа /12/, Милош Малобабић /14/ и Николина Крајчиновић /11/. Оптужница терети хрватске пилоте Жељка Јеленића, Данијела Боровића, Владимира Микца и Зденка Радуља да су 7. и 8. августа 1995. године наредили гранатирање колоне избјеглица на Петровачкој цести. Њима је суђење почело у марту ове године у Вишем суду у Београду.