КЕЦМАНОВИЋ: ДА ЛИ ЈЕ ДОШЛО ВРИЈЕМЕ ЗА ОСАМОСТАЉЕЊЕ?

БЕОГРАД, 15. АВГУСТА /СРНА/ - У свијету се односи заоштравају и компликују, и у БиХ сви "воде своју политику", али сви би у крајњој линији да се разграниче у три државе, а онда би неизбјежно сарађивали, пише професор Ненад Кецмановић у ауторском тексту за "Политику" под насловом "Да ли је дошло време за остамостаљење".

"Тако се води политика, мора се у рукаву имати резервна варијанта, план А, план Б, али укидање протектората, било одмах или за највише годину, двије, отвара блиску реалну перспективу да сви отворе карте", наводи Кецмановић. Он истиче да је допринос америчког предсједника Доналда Трампа у томе што је до краја разголитио политику колективног Запада, која је до њега била камуфлирана преварним језиком дипломатије о вишим циљевима спасавања локалних народа од "лидера који су кршили људска права, демократију и пљачкали грађане". Како наводи, Трамп једнима киднапује предсједника, другима пријети анексијом, треће ракетира, а спреман је да преговара једино са друге двије суперсиле – Русијом и Кином, јер једино с њима и мора. "Додик је изузетак. Не зато што је нешто тајно обећао, него зато што су се он и Трамп узајамно препознали као жрве и саборци против неолибералне евро-америке. Додик је за њена навијао кад готово нико није, а Вучић му се муњевито придружио и ево, књижи још веће бенефите из обновљених добрих односа са и даље водећом суперсилом, али уз постојану наклоност друге двије. Додик више Русије, Вучић више Кине", наводи Кецмановић. Он примјећује да су три суперсиле, свака из својих интереса "отписале и ЕУ и НАТО" и наводи да ни Српска ни Србија нису чланице ова два савеза, док је "првоборац Орбан био у оба и то га је коштало". У том, како истиче, БиХ постаје помоћни терен на којем се око новог високог представника надигравају Тамп и Мерц, као мачка и миш. Кецмановић наводи да је, иако одговор на питање, да ли је дошло право вријеме за отцјепљење или моментум треба још сачекати, није само ствар рационалне процјене него и инстикта лидера, већ сада потребно "обавити припреме". Како напомиње, притом се не мисли само на законске и административне ствари, него и на, како наглашава “потиснута сјећања на све неправде које су Србиам и Српској почињене током минулих ратних и поратних деценија, када су систематски сатанизовани или бар напуштени, безмало од цијелог свијета. "Комшије Хрвати и муслимани били су коинспиратори и кореализатори свих атнисрпских мјера. Уставни суд БиХ са три странца и два Бошњака био је позорница њиховог отвореног партнерства против Српске", наводи Кецмановић. Он наводи да се сада треба осврнути уназад и свјежити ружне успомене. Како наводи Кецмановић, из стравичне статистике приликом обиљежавања бројних масовних гробница са стотинама и хиљадама мучки побијених српских цивила жена, дјеце, изостају конкретни појединачни примјери – као што су убијени српски сват Гардовић, масакрирани хирург Најдановић, професор Медицицнског факултета, правник Старовић, директор у “Енергонинвесту“ који је нестао без трага, безимени Срби бачени у јаму Казани… "Али и ко су зликовци, не само именом и презименом, ко је организовао и заташкавао злочин, а ко су најближи ожалошћени", истиче Кецмановић. Како подсјећа, масакр на пијаци Маркале, већ је у Хагу докаано, монтирали су брантитељи Сарајева, , а о приколицама хашких истражитеља, које су кружиле по Српској и даноноћно на смјену ислеђивали уз уцјену – или лажно свједочење или оптужница, мало се зна. "Сваки примјер захтјева студију услучаја, а без тога унуци опет до слиједећег грађанског рата неће сазнати шта им комшије злопамте и зашто не бисмо поново у јединственој БиХ", поручује Кецмановић. Он истиче да је свака од мјера, од отимања ентитетских надлежности, наметања закона и смјена демократски изабраних представника Срба била лопата земље за покоп Српске, а имала је свог гробара, датум и злураде комшије, па треба да има и свој годишњи парастос. Кецмановић оцјенује да су муслимани, који захваљујући "Исламској декларацији" свог лидера Алије Изетбеговића, тачно знају која је "идеја Алијине Босне", са Трампом ваљда ипак сагледали да је "турски вакат прошао". "Чак и кад би била реална заводљива хумнистичка идеја да сви свакоме све опросте и забораве у име боље будућности, те да смо сви прије свега људи, она је истовремено и опасна по живот, јер `ко је спреман да заборави, спреман је и да понови`", закључио је Кецмановић.