ОТКРИВЕН 31 СЛУЧАЈ НЕЛЕГАЛНЕ ПРОДАЈЕ ПУТЕМ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА

БАЊАЛУКА, 22. АВГУСТА /СРНА/ - Републичка управа за инспекцијске послове ове године извршила је 109 контрола физичких лица која су путем интернета и друштвених мрежа оглашавала продају различитих производа и услуга, а у 31 случају утврђено је да су дјелатност обављала без регистрације, речено је Срни у Инспекторату Српске.

Овим лицима изречена је мјера забране обављања дјелатности, те новчане казне у укупном износу од 78.000 КМ. Инспекторат Републике Српске је у прошлој години извршио више од 300 циљаних контрола физичких лица која су оглашавала продају различитих производа и услуга, а у 172 контроле изречена је мјера забране обављања дјелатности без регистрације, те новчане казне од 335.000 КМ. Нерегистрован рад евидентиран је у различитим дјелатностима, међу којима су фризерско-козметичке услуге, продаја одјеће, обуће и техничке робе, производња намјештаја, столарије и бетонске галантерије, издавање смјештаја, поправка и одржавање моторних возила, те услуге фотографисања. Из Инспектората су појаснили да Закон о трговини Републике Српске препознаје електронску трговину као вид продаје на даљину, укључујући и продају путем друштвених мрежа, али да такву трговину може организовати само регистровани трговац. "С обзиром на то да су доста једноставне процедуре отварања налога на друштвеним мрежама, појединци су почели да их злоупотребљавају за нерегистрован рад", навели су из Инспектората. Они су указали да се на профилима који нелегално нуде производе најчешће не могу пронаћи подаци о одговорном лицу, адреси пословнице и број ЈИБ-а из Пореске управе, јер такви продавци нису регистровани. "Оваквом куповином грађани себе излажу великом потрошачком ризику. У таквим околностима упитни су поријекло, исправност и квалитет производа или услуге, а у случају да дође до оштећења здравља или материјалне штете - потрошачи немају рачун као материјални доказ да је купљено од неког конкретног лица", упозорили су из Инспектората. У Инспекторату су напоменули и да је додатни ризик то што лице које стоји иза одређеног профила не мора ни да борави у Републици Српској или БиХ, што додатно отежава његово идентификовање. Грађанима који купују путем интернета препоручују да бирају провјерене и реномиране продавце, те да прије куповине провјере да ли су јавно истакнути сви подаци о трговцу и производу. "Трговац је дужан да објави име и адресу, податке о производу или услузи, њихове главне карактеристике, коначну цијену са ПДВ-ом, трошкове доставе, начин плаћања, те начин и рок испоруке", навели су из Инспектората. Контроле нерегистрованог рада организују се на основу годишњег плана, али и по представкама грађана, информацијама других органа и сазнањима до којих инспектори долазе на терену и директним увидом у огласне странице и друштвене мреже. Из Инспектората су појаснили да је Законом о инспекцијама инспекторима омогућено и да се представе као корисник услуге или купац робе ради прикупљања доказа о нерегистрованом раду. У Инспекторату су навели да је ове године, због актуелних околности, фокус више усмјерен на контролу формирања цијена, али да се контроле нерегистрованог рада настављају. "Циљ инспекције је регистрација и легализација субјеката, односно увођење њиховог пословања у законске оквире", истакли су из Инспектората и апеловали на физичка лица која обављају нерегистроване дјелатности да не чекају долазак инспектора, већ да самостално покрену процедуру легализације рада. Истовремено, грађане су позвали да избјегавају ангажовање нерегистрованих лица и да се информишу са ким договарају услуге или од кога купују производе, јер и сами могу значајно допринијети сузбијању сиве економије.