ЈОВАНОВИЋ: РЕАКТИВИРАТИ УЛОГУ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УН

БЕОГРАД, 21. АВГУСТА /СРНА/ - Београд треба да реактивира и реафирмише улогу Савјета безбједности УН у вези са рјешавањем проблема на Косову и Метохији, пошто се сада НАТО и ЕУ, који су од почетка на страни сепаратизма и тероризма, одричу сваке одговорности када је ријеч о безбједности српског народа, сматра бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић.

Јовановић је изјавио Срни да Србија мора свим мирним средствима да брани своја права по основним принципима међународних односа, свој народ који је животно угрожен, као и све оно што јој по праву и историји припада. "У овом тренутку најважније је да се реактивира и реафирмише незамењива улога Савета безбедности УН у решавању свих питања о Косову и Метохији и да Београд паралелно са тим тражи извршавања свих неизвршених обавеза такозване међународне заједнице према Србији", нагласио је Јовановић. Он је изразио подршку иницијативи да се хитно затражи сједница Савјета безбједности УН о Косову и Метохији због насиља које се тамо спроводи над Србима, те истакао да ту прилику треба искористити за покретања питања неизвршених обавеза према Србији и српском народу које су утврђене Резолуцијом УН 1244. "Међу тим неизвршеним обавезама на првом месту је успоставити захтев за слободан, безбедан и достојанствен повратак 250.000 протераних Срба и других неалбанаца на Косово и Метохију, као и покретање права на повратак договорених контингената војске и полиције Србије", рекао је Јовановић. Он је указао је да Србија треба да тражи и поништавање свих одлука и промјена које су настале од времена доношења Резолуције 1244 до данас, међу којима је формирање такозваних косовских безбједносних снага. "Кључно је поново тражити одговор на питање - како може на територији која је под мандатом Савета безбедности УН да се граде фабрике оружја или фабрике дронова? Београд мора да има једну далеко активнију, а не реактивну политику као до сада", рекао је Јовановић. Према његовим ријечима, занемарује се да је Косово и Метохија према Резолуцији 1244 - српска територија под привременим мандатом Савјета безбједности УН. "Врховна власт на Косову и Метохији је привремено Савет безбедности УН и ту незаменљиву улогу треба реафирмисати и озбиљно у Њујорку размотрити ситуацију и будући статус тог дијела српске територије", указао је Јовановић. Он је истакао да треба да се размишља и о томе да се промијени структура међународног присуства на Косову и Метохији. "Државе које су носиоци глобалних односа као што су Русија, Кина, Индија и земље БРИКС-а које су чланице Савета безбедности УН носе одговорност за укупну ситуацију на свету имају права да учествују у једној таквој позамашној и изузетно одговорној мисији као што је одржавање дела српске територије под истинским пуним мандатом Савета безбедности", рекао је Јовановић. Преко Косова и Метохије, оцијенио је он, врши се притисак на Србију да се одрекне своје политике, права на суверенитет и територијални интегритет и да се примора да силом и притисцима призна ту илегалну творевину на дијелу своје територије. Он сматра да је све што се дешава Србима на Косову и Метохији, уз логистику такозване међународне заједнице, најтјешње повезано са незадовољством западних земаља што Србија води неутралну политику и одбија да уведе санкције Русији или било коме другом по инструкцији или наређењу Брисела или неког другог западног центра. "То су земље из којих је својевремено финансиран тероризам и сепаратизам на Косову и Метохији. Терористичка ОВК добијала је новац, оружје и обуку управо из тих земаља које су се у једном моменту појавиле као фактор да олакшају дијалог Београда и Приштине. Оне су наставиле исту политику која их је мотивисала да 1999. године изврше агресију на нашу земљу и да силом наметну и устоличе сепаратизам", рекао је Јовановић.