ВУЈИЋ АПЕЛОВАО НА САНТАНУ ДА ХИТНО РАЗМОТРИ ЗАХТЈЕВ ЗА ПУШТАЊЕ ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА НА ПРИЈЕВРЕМЕНУ СЛОБОДУ У СРБИЈУ

БЕОГРАД, 24. ЈУЛА /СРНА/ - Министар правде Србије Ненад Вујић упутио је писмо предсједнику Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале Грасијели Гати Сантани и апеловао да размотри нови захтјев породице генерала Ратка Младића да буде пријевремено пуштен на слободу.

Вујић је нагласио да Србија остаје спремна да у сваком тренутку обезбиједи медицински транспорт, одговарајући медицински тим и сваки други аранжман који Механизам буде сматрао потребним. Изразио је дубоко жаљење због одлуке од 20. августа којом је одбијен захтјев за пријевремено пуштање генерала Младића из хуманитарних разлога. Имајући у виду да упркос изузетним хуманитарним околностима које потврђује и медицинска служба самог Механизма, истакао је да генералу Младићу није омогућено да посљедње дане живота проведе у Србији, уз континуирану институционалну медицинску и адекватну палијативну његу и знатно већу близину своје породице. "Питање више није да ли је Ратко Младић тешко болестан. Медицински налази Механизма потврђују да је ушао у завршну фазу живота, да су могућности даљег медицинског лечења изузетно ограничене и да смрт може наступити у сваком тренутку. У оваквим околностима захтевају да хуманост и поштовање урођеног људског достојанства буду примарни", рекао је Вујић. Указао је да одговарајућа медицинска њега у притвору представља неопходан, али не и довољан услов хуманог поступања према особи која се налази у посљедњим данима живота. Позивајући се на члан 10 Међународног пакта о грађанским и политичким правима и Мандела правила УН, министар Вујић је нагласио да се људско достојанство не може свести само на квалитет медицинске терапије, већ да у завршној фази живота посебан значај имају људско окружење и могућност стварног и континуираног контакта са најближом породицом. Подсјетио је да је Србија предложила непосредан трансфер генерала Младића на Војномедицинску академију /ВМА/ у Београду да би му била обезбијеђена континуирана адекватна специјализована медицинска и палијативна нега, уз стално присуство породице. "Србија је поновила спремност да прихвати сва ограничења као и редовно медицинско извештавање, непосредно обавештавање о свакој промени здравственог стања, одговарајућа ограничења приступа, као и сваку другу меру коју Механизам сматра потребном", нагласио је Вујић. У писму се осврнуо и на ставове судија Механизма Алфонса Орија и Приске Матимбе Њамби, који сматрају да непосредна животна угроженост представља одлучујућу хуманитарну околност и да интереси правде и општи правни принципи не спречавају пуштање у оваквим изузетним околностима. "Казна може човеку одузети слободу, али му не може одузети урођено људско достојанство. Када се преостали живот више не мери годинама или месецима, већ данима, хуманитарна димензија мора добити највећу могућу тежину. Правда и хуманост нису супротстављени принципи", указао је министар правде Србије. Истакао је да у овој фази вријеме више није неутралан фактор. "Хуманитарна мера донета тек када више не може да оствари своју сврху неизбежно би дошла прекасно и зато захтева хитно пуштање. Поштовање урођеног људског достојанства мора остати обавеза до последњег тренутка", закључио је он.