ДУШАНОВ ЗАКОНИК УВЕО РЕД У СРЕДЊОВЈЕКОВНУ ДРЖАВУ

БИЈЕЉИНА, 30. АВГУСТА /СРНА/ - Душанов законик, најважнији и најстрожи законик српске средњовјековне државе, а чији је најпознатији мото "Око за око, зуб за зуб", донесен је 31. августа 1349. године.

Једини представник светородне династије Немањић који није проглашен за светитеља и први српски цар Стефан Урош Четврти Душан Немањић, познат и као Душан Силни, био је највећи владар у Србији. За вријеме његове владавине границе Србије обухватале су чак осам данашњих земаља на Балкану. Своју владавину, претпосљедњи владар из лозе Немањића учврстио је јаким законодавством, чији је врхунац Душанов законик. Душан је рад на Законику почео 1346. године, одмах након крунисања за цара, а до данас је познато да постоје 24 преписа. Овај најважнији закон средњовјековне Србије донесен је на сабору властеле и црквених великодостојника 21. маја 1349. године у Скопљу, а допуњен 31. августа 1354. године у Серу. Допуњено издање обухватало је 201 члан. Овај законик израђен је на темељима Законоправила /Крмчије или Номоканона/ Светог Саве, а у одређеним дијеловима Душан директно упућује на овај документ. Осим тога, једним дијелом се ослања на византијско право. Законик је усвојен да би се српска држава уредила прописима који би важили за цијело царство и за све његове поданике. Иако је Душанов законик запамћен као веома строг, историјски подаци говоре да су управо такве мјере допринијеле смањењу преступа у тадашњој Србији и опадању криминала у вријеме царске Србије. Законик је уређивао неке од најчешћих преступа - крађе, прељубе, повреде угледа и части, а, осим одредаба уставног карактера, Законик је регулисао права сталежа, штитећи и најниже слојеве. Имао је кривичноправне и процесноправне одредбе, те оне из породичног и насљедног права. Оно што је специфично за овај царски акт јесте и чињеница да, осим свјетовних преступа, уређује и духовне. Међу првим стварима које законик уређује јесу брачни односи. Члан два и три овог законика кажу да нико не смије да се жени без благослова свог духовника, а, уколико се то учини "такви да се раставе". Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те је кажњаван чак и "блуд међу супружницима". "Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обема руке одсеку и нос сареже", наводи се у Законику. Душановим закоником силоватељи и педофили су били кажњавани на сљедећи начин: "И који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже, а ако себар узме властелинку силом, да се обеси, а ако своју другу узме силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже". Лаж, мито и клевета сматрали су се, такође, великим преступима. Фалсификовање докумената кажњавало се одузимањем онога што се покушало прикрити. За примање мита одузимала се сва имовина, док се клеветник поистовјећивао са разбојником. Псовање се кажњавало новчано. У члану 55 каже се да "ако властелин или властелинчић опсује себра, плати стотину препера, а ако ли себар опсује властелина или властелинчића да плати стотину перпера и да се осмуди". У вријеме цара Душана преступи начињени под дејством опојних пића кажњавали су се вађењем очију, батинама или сјечом удова. "Око за око, зуб за зуб" најбоље се огледа кроз казне за најстрашније злочине убиства. Казна за убице била је смрт, међутим, уколико би се убили најближи сродници, казна је бивала строжа. "Ко се нађе да је убио оца или матер или брата или своје чедо, такав убица да се спали на огњу", пише у Законику. Ако би неко убио духовно лице, могао је завршити и на вјешалима. У спомен на усвајање Душановог законика, Србија обиљежава 21. мај као Дан правосуђа.