БОРА ЂОРЂЕВИЋ - СИМБОЛ СРПСКОГ И ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РОКА

БИЈЕЉИНА, 3. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Борисав Ђорђевић, познат као Бора Чорба, српски и југословенски рок музичар и пјесник, фронтмен групе "Рибља чорба", преминуо је 4. септембра 2024. године.

Бора Чорба био је један од симбола рок покрета међу Србима и на простору некадашње Југославије. Оставио је неизбрисив траг на српској, али и регионалној музичкој сцени. Познат по надимку Бора Чорба, рођен је у Чачку 1. новембра 1952. године. Био је главни вокал и текстописац састава "Рибља чорба" од оснивања 1978. године. Прије тога, био је члан група "Сунцокрети" и "Рани мраз". Са бескрајним талентом за писање пјесама, простим језиком знао је да искаже и најдубље емоције. Популарност групе "Рибља чорба" заснивала се на провокативним друштвено-оријентисаним нумерама, а Бора је постао један од најконтроверзнијих музичара у Југославији. Након издавања албума Коза ностра 1990. године, Ђорђевић је био оптужен због "вријеђања радничке класе Југославије", али су оптужбе одбачене. Међу безвременским албумима "Рибље чорбе" су Кост у грлу, Мртва природа, Истина, Ујед за душу, Лабудова песма, Трилогија... Остаће Бора упамћен по само њему својственом извођењу нумера: Лутка са насловне стране, Добро јутро, Кад падне ноћ, Остани ђубре до краја, Два динара друже, Кад сам био млад, Кад ходаш, Погледај дом свој, анђеле, Ал Капоне, Авиону сломићу ти крила, Хоћу, мајко хоћу, Једино моје, Љубав овде више не станује... Бора Ђорђевић је добитник награде Академије Иво Андрић за књигу поезије Пусто острво. У Чачу је у мају ове године одлучено да Културни центар у овом граду убудуће носи име легенде југословенске и српске рок музике Боре Ђорђевића Чорбе, па ће званични назив те установе културе бити "Бора Ђорђевић".