ЈОВАН РИСТИЋ - ДИПЛОМАТА, ПРЕМИЈЕР, РЕГЕНТ

БИЈЕЉИНА, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Српски државник и историчар Јован Ристић, вођа Либералне странке и један од најзначајнијих српских дипломата 19. вијека, умро је 5. септембра 1889. године.

Ристић је био члан Друштва српске словесности и Српске краљевске академије, а два пута обављао је дужност регента и четири пута премијера Србије. Послије окончања студија у Француској и на њемачком универзитету у Хајделбергу, Ристић се вратио у отаџбину и убрзо био постављен за шефа српског Посланства у Истанбулу. Tоком боравка у Tурској, Ристић је успјешно окончао дуге преговоре о повлачењу турских гарнизона из градова Србије. Потом је постао министар иностраних послова Кнежевине Србије, а онда је, са прекидима, био премијер Кнежевине и Краљевине Србије. Јован Ристић је 1868. године постао намјесник малољетног кнеза Милана Обреновића, а од 1889. и малољетног краља Александра Обреновића. Као регент кнеза Милана, Ристић је највише допринио доношењу новог Устава 1869, док је 1878. године успјешно заступао Србију на Берлинском конгресу. Године 1881. године одбио је да потпише трговински споразум са Аустроугарском, сматрајући да ће такав документ Србију учинити економски превише зависном од Црно-жуте монархије, због чега је поднио оставку на положај предсједника Владе. Јован Ристић је, по повратку на власт, настојао да Србија нађе ослонац у Русији, а у унутрашњој политици је покушао да сузбије утицај радикала. Ристић је положај регента напустио 1893. године, када је краљ Александар, уз подршку радикала, извршио државни удар и завео апсолутистички режим. Његова најпознатија дјела су "Спољашњи односи Србије 1848-1872" и "Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878".