ДОДИК: ВАЖНА ОБНОВА СРПСКИХ МАНАСТИРА

ГРАДИШКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ - Предсједник Милорад Додик истакао је данас да су непријатељи српског народа рушили српске светиње, међу којима и манастир Карановац, желећи да тако сруше и само постојање српског народа, те да је зато важно обнављати их.

"Манастири су света мјеста Српске православне цркве и зато је било важно не изгубити тај један тренд обнове свега онога што су некада непријатељи српског народа рушили из својих разлога, желећи да, рушећи црквене објекте, сруше и само постојање народа, његову вјеру и културу", изјавио је новинарима Додик, који је у манастиру Карановац у Кијевцима код Градишке присуствовао освештању звона за саборни манастирски храм. Он је нагласио да му је велика част што је данас имао прилику да буде кум звона на овом храму, који је дио комплекса манастира Карановац, који је срушен, а постојао је све до 16. вијека. "Онда је најездом Tурака био сравњен са земљом. А, они су учинили и то да се народно сјећање изгуби, а сва документација о том манастиру спали и нестане", указао је Додик. Додик је истакао да је ипак, упорним трагањем наших људи, али прије свега Његовог високопресвештенства митрополита бањалучког Јефрема, који није одустао. "Знали смо да то негдје овдје постоји. Онда се кренуло у иницијативу прије пет година да се ово обнови, да се поново изгради и да народу", рекао је Додик. Додик је навео да је учињено све да се обезбиједи довољно средстава. "Много је ту ствари урађено - мост, уређење корита ријеке да се не би изливала. Прво смо то морали регулисати, а тек онда кренути у изградњу. Ово је импозантно и требало би да буде завршено око 2028. године, када ће бити и паркинзи и све што је потребно", рекао је Додик и најавио да ће бити настављено са прилозима. Кумови звона, осим Додика, били су и градоначелник Градишке Зоран Аџић и Жељко Ћејић из Бањалуке. Манастир Карановац смјештен је испод планине Козаре у долини ријеке Лубине, гдје су дугогодишња археолошка истраживања потврдила постојање некадашњег средњовјековног манастира из периода Стефана Драгутина из лозе Немањића. Ту су пронађени остаци грађевинске архитектуре од Римског периода до Средњег вијека, као и најстарији и најзападнији ћирилични натпис из 1301. године. Овај манастир се први пут помиње 1955. године када су пронађени трагови римских зидова и натписа, док је током 1958. године пронађен и глагољични натпис, који се доводи у везу са периодом 10. и 11. вијека. Археолошким истраживањем 2004. године установљено је да је ријеч о културно-историјском комплексу састављеном из три археолошка локалитета - средњевјековном црквом са некрополом и привредном зградом римског сеоског имања и двије цркве брвнаре из турског периода. Обнова манастира Карановац почела је крајем 2021. године, а Храм Успења Пресвете Богородице освештан је у љето 2025. године, чиме је овај древни манастир поновно постао централно мјесто духовног живота овог краја.