АЏИЋ: МАНАСТИР КАРАНОВАЦ - СВЈЕДОК СРПСКОГ ПОСТОЈАЊА

ГРАДИШКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ - Градоначелник Градишке Зоран Аџић захвалио је Његовом високопресвештенству митрополиту бањалучком Јефрему за посвећеност, одлуку и енергију да манастир Карановац, као свједок српског постојања на овим просторима, буде зановљен и предат вјерницима на употребу.

"Хвала и предсједнику Милораду Додику, који је од самог почетка препознао потребу да улажемо у нашу душу, вјеру, баштину, историју, јер то је оно што нас чини да остајемо овдје заувијек", изјавио је новинарима Аџић, који је, заједно са Додиком и Жељком Ћејићем из Бањалуке био кум звона за манастир Карановац. Аџић је захвалио и Влади Републике Српске, која је препознала потребу да помогне обнову ове светиње, која је потребна грађанима и Градишке и Републике Српске. Он је захвалио и вјерујућем народу, не само Градишке, него цијеле Српске, који својим донацијама и даровима помажу обнову. Ћејић је истакао да је лијепо да се народ окупља код цркава и манастира, гдје Срби шире љубав и дочекују друге. "Манастир је увијек био мјесто дружења и лијепог окупљања, и дај Боже да се што прије овдје оживи монашки живот. Да се вјерујући народ окупља и да нас Господ Бог све чува и да здравља, среће и напретка", рекао је Ћејић. Манастир Карановац смјештен је испод планине Козаре у долини ријеке Лубине, гдје су дугогодишња археолошка истраживања потврдила постојање некадашњег средњовјековног манастира из периода Стефана Драгутина из лозе Немањића. Ту су пронађени остаци грађевинске архитектуре од Римског периода до Средњег вијека, као и најстарији и најзападнији ћирилични натпис из 1301. године. Овај манастир се први пут помиње 1955. године када су пронађени трагови римских зидова и натписа, док је током 1958. године пронађен и глагољични натпис, који се доводи у везу са периодом 10. и 11. вијека. Археолошким истраживањем 2004. године установљено је да је ријеч о културно-историјском комплексу састављеном из три археолошка локалитета - средњевјековном црквом са некрополом и привредном зградом римског сеоског имања и двије цркве брвнаре из турског периода. Обнова манастира Карановац почела је крајем 2021. године, а Храм Успења Пресвете Богородице освештан је у љето 2025. године, чиме је овај древни манастир поновно постао централно мјесто духовног живота овог краја.