МИЛИВОЈЕВИЋ: РЕЗУЛТАТ РЕФЕРЕНДУМА НА ИСЛАНДУ - ОПОМЕНА ЗА ЕУ

БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Резултат референдума на Исланду, односно већинско противљење становника те земље обнови приступних преговора са ЕУ, представља опомену и поруку Унији да својом политиком више није тако атрактивна као што је некада била, оцијенио је каријерни дипломата Зоран Миливојевић.

Миливојевић је за Срну изјавио да резултат недавног референдума показује да су на Исланду дали предност суверенизму и сувереној позицији те државе у односу на оно што би могла да им гарантује ЕУ. "Друга порука је да је Исланд проценио да је за њих потпуно довољно то што је та држава на неки начин већ интегрисана кроз Шенген и европско заједничко тржиште", рекао је Миливојевић. Према његовом мишљењу, главни разлог што се ово десило је то што је ЕУ промијенила и политику и своје суштинско биће. "ЕУ више није пројекат који се заснивао на миру и економији, већ пројекат који се определио за геополитику и са актуелном политиком за милитаризацију која, очигледно, не налази погодно тло и расположење у неком ширем смислу, укључујући и саме чланице Уније, али и земље које претендују да јој приступе", објаснио је Миливојевић. Он каже да су други фактор реформе које ЕУ припрема доводећи у питање стандарде и позиције које је својевремено имала као пројекат гарантованог благостања, владавине права и демократских институција. "Ова превага геополитике и политика ЕУ, уз реформе које нуди новим кандидатима, а то је нови концепт без права гласа, са одгођеним пријемом, са променом кључних елемената који су доминирали у ЕУ - све то одвраћа нове земље и доводи у питање политику проширења, али и атрактивност Уније у будућем времену", указао је Миливојевић. Он каже да ће ово негативно утицати на саму политику проширења, а први тест ће бити са Црном Гором. "Јасно је да ће после предлога 11 држава чланица ЕУ, које траже да се нове земље примају без права гласа, то бити велики тест и порука Црној Гори и свим новим чланицама да на чланство у Унији могу рачунати у измењеном формату и мимо онога што је зацртано у уговору из Лисабона, али и онога што је некада била платформа и што је била суштина политике ЕУ", рекао је Миливојевић. Он је додао да се то очигледно мијења и иде на штету политике проширења. "У сваком случају то представља редуцирану понуду ЕУ и могућег чланства сутра у односу на оно што је некада било. То је био и један од кључних мотива Исланда и у том смислу је Исланд опомена и порука за ЕУ", нагласио је Миливојевић. Грађани Исланда су на референдуму одбацили приједлог власти да се одмрзну преговори о приступању ЕУ који су замрзнути 2013. године, чиме су Исланђани практично гласали да не желе у ЕУ. Против је било 52,8 одсто изашлих, а 47,2 је гласало за наставак преговора. Исланд, који има око 400.000 становника, већ је дио јединственог европског тржишта и за приступ овом тржишту уплаћује средства у европске фондове, а уз то је и дио шенгенског простора. Ова држава је чланица НАТО-а, али нема своју војску.